Životna sredina u Albaniji

Albanska reč za životnu sredinu je „životna sredina (mjedisi)“. Zaštita životne sredine u Albaniji obuhvata zdravlje ljudi, prirodne resurse, divlje životinje, predele i mesta u kojima ljudi žive i rade. Nacionalne institucije, opštine, preduzeća, zajednice i domaćinstva imaju svoje uloge u ovom sistemu. Albanija je bogata različitim staništima jer se planine, doline, jezera, reke, močvare i dva mora susreću u maloj zemlji. Ova staništa podržavaju mnoge biljke i životinje. Zaštićena područja pomažu u očuvanju posebno vrednih predela i ekosistema, iako zaštita zavisi i od praktičnog upravljanja i odgovornog ponašanja posetilaca i obližnjih zajednica. Zaštita voda odnosi se na reke, jezera, izvore, podzemne vode i priobalne vode. Važni pritisci uključuju neprečišćene otpadne vode, otpatke, nedovoljno kontrolisanu izgradnju, oticanje sa poljoprivrednih površina i promene rečnih tokova. Čista voda je važna za snabdevanje vodom za piće, poljoprivredu, ribolov, turizam, divlje životinje i bezbednu rekreaciju. Kvalitet vazduha uglavnom je lokalno pitanje u gradovima, saobraćajnim koridorima, industrijskim područjima i mestima gde se sagorevaju gorivo ili otpad. Saobraćaj na putevima, prašina, grejanje, izgradnja i spaljivanje na otvorenom mogu pogoršati vazduh. Uslovi se mogu menjati u zavisnosti od vremena, godišnjeg doba i lokacije, pa jedno zapažanje ne opisuje celu zemlju. Upravljanje otpadom obuhvata sprečavanje nastanka otpada, odvajanje korisnih materijala, sakupljanje kućnog otpada, reciklažu, kompostiranje i bezbedno postupanje sa opasnim otpadom. Usluge i mogućnosti odvajanja mogu se razlikovati od opštine do opštine. Nelegalno odlaganje i spaljivanje na otvorenom štete zemljištu, vodi, vazduhu, životinjama i obližnjim zajednicama. Na zemljište i tlo utiču izgradnja, eksploatacija kamenoloma, erozija, gubitak šuma, požari, intenzivno korišćenje i napušteni otpad. Pažljivo prostorno planiranje, odgovorna poljoprivreda, pošumljavanje i obnova mogu smanjiti štetu. Zdravo zemljište takođe zadržava vodu, podržava proizvodnju hrane i smanjuje neke rizike od poplava i klizišta. Energija, saobraćaj, zgrade, šume i poljoprivreda povezuju Albaniju sa klimatskim promenama. Čistija upotreba energije, energetski efikasni domovi, javni prevoz, hodanje, vožnja bicikla i zdrave šume mogu smanjiti pritisak na životnu sredinu. Važno je i prilagođavanje, jer se zajednice mogu suočiti sa vrućinama, sušom, šumskim požarima, poplavama, erozijom ili promenljivom dostupnošću vode. Odluke o životnoj sredini često uključuju usklađivanje interesa kao što su radna mesta, stanovanje, infrastruktura, turizam, energija i zaštita prirode. Javne informacije, procena uticaja na životnu sredinu, lokalne konsultacije, dozvole, inspekcije i kanali za podnošenje pritužbi uobičajeni su načini upravljanja ovim sukobima. Njihova delotvornost zavisi od dobrog planiranja, sprovođenja propisa, pouzdanih podataka i stvarnog učešća zajednice. Pojedinci mogu doprineti svakodnevnim izborima i lokalnim delovanjem, ali domaćinstva sama ne mogu rešiti velike probleme. Opštinske službe, odgovorna preduzeća, delotvorne institucije i dugoročna ulaganja i dalje su neophodni. Najbolji pristup kombinuje ličnu brigu sa organizovanim javnim delovanjem.