Izbori u Austriji

Izbori su ključni deo demokratije u Austriji. Osobe sa pravom glasa slobodno, lično i tajno daju svoj glas. Niko nije dužan da otkrije koju je stranku ili osobu izabrao. U Austriji postoji više vrsta izbora. Tu spadaju naročito izbori za Nacionalno veće (Nationalrat), pokrajinski parlament, opštinsko veće, saveznog predsednika i Evropski parlament. Odnose se na različite nivoe vlasti i zato imaju različite zadatke. Na izborima za Nacionalno veće biraju se njegovi poslanici. Rezultat utiče na to koje su političke većine moguće u parlamentu. Saveznu vladu narod ne bira neposredno kao zajednički tim; ona nastaje kroz delovanje ustavnih organa i političkih većina. Na pokrajinskim izborima određuje se sastav parlamenta savezne pokrajine. Opštinski izbori odlučuju o lokalnom političkom predstavništvu. Način izbora gradonačelnika nije svuda isti i zavisi od prava konkretne pokrajine. Na izborima za saveznog predsednika neposredno se bira šef države. Na evropskim izborima osobe sa pravom glasa biraju austrijske članove Evropskog parlamenta. Ti izbori se, dakle, odnose na drugačije zadatke od izbora za Nacionalno ili opštinsko veće. Mnoga predstavnička tela biraju se po načelu proporcionalne zastupljenosti. Stranke bi tako trebalo da dobiju približno onoliko mandata koliko odgovara njihovom udelu u glasovima, ako su ispunjeni važeći uslovi. I lični preferencijalni glasovi mogu imati ulogu, u zavisnosti od izbora. Pre izbora vodi se birački spisak. Na dan izbora glas se obično daje na dodeljenom biračkom mestu; glasačka karta (Wahlkarte) pruža dodatne mogućnosti. Važno je popuniti glasački listić prema propisanim pravilima i ubaciti ga bez nadzora. Po zatvaranju biračkih mesta glasovi se broje prema utvrđenim pravilima, a rezultati se objedinjuju. Kontrolori, izborne komisije i dokumentovani postupci treba da obezbede pravilno sprovođenje izbora. Za raspodelu mandata važe pravila za konkretne izbore. Izbori usmeravaju politiku, ali ne rešavaju neposredno svako pojedinačno pitanje. Izabrani organi moraju da raspravljaju, stvaraju većine i poštuju pravne i finansijske granice. Informisano glasanje i učešće između izbora jačaju demokratsku kontrolu.