Austrijska kuhinja se razlikuje od regiona do regiona. Jela iz Beča, alpskih oblasti i istočnog dela zemlje mogu imati različite sastojke, nazive i tradicije. Užina (Jause) je manji obrok, često sa hlebom, pecivom, sirom, namazom, kobasicom ili voćem. Može se jesti kod kuće, u školi, na poslu ili usput. Gostionica (Gasthaus) i krčma (Wirtshaus) uobičajeni su nazivi za lokale sa pićem i toplim jelima. Kafeterije, objekti brze hrane, menze i međunarodni restorani dopunjuju ponudu. Poznate grupe jela obuhvataju supe, jela sa knedlama, mesna jela, vegetarijanska jela i slatko jelo (Mehlspeise). Slatko jelo često označava slatko jelo, a ne samo jelo napravljeno od brašna. Na jelovnicima se ponekad pojavljuju regionalne reči. Sveži sir (Topfen) znači kvark, slatka pavlaka (Obers) znači pavlaka, zelena boranija (Fisolen) označava boraniju, a kajsije (Marillen) su kajsije. Voda za piće iz vodovoda je na mnogim mestima uobičajen deo svakodnevice. Ipak, pri naručivanju pića u lokalu treba jasno reći koje piće želite. Oznake i informacije pomažu osobama sa alergijama, intolerancijama ili posebnim načinima ishrane. Kod zdravstveno važnih ograničenja treba izričito pitati za sastojke. Zajedničko jelo ima i društveni značaj. Ljubazan odnos, obzir prema drugima i jasan dogovor o plaćanju ili čašćenju sprečavaju nesporazume.
Ishrana u Austriji
Ishrana u Austriji povezuje regionalnu kuhinju, međunarodne uticaje i svakodnevnu domaću kuhinju. Tipični su redovni obroci, hleb i pecivo, topla glavna jela i užina kao manji međuobrok. Poreklo, vera, zdravlje i lične sklonosti istovremeno dovode do mnogih različitih navika u ishrani.
VivAVia can make mistakes. Check important information.