Naukovanje u Bosni i Hercegovini

Stručno obrazovanje u Bosni i Hercegovini deo je decentralizovanog obrazovnog sistema. Pravila i programi mogu se razlikovati između Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Brčko distrikta i pojedinačnih kantona. Najbliži lokalni ekvivalent naukovanju jeste obrazovanje u ustanovi koja se naziva strukovna srednja škola (srednja stručna škola). Programi pripremaju učenike za zanimanja u zanatstvu, uslugama, industriji, saobraćaju, radu povezanom sa zdravljem i drugim oblastima. Neki programi usmereni su na zanatska zanimanja i često se povezuju sa izrazom zanatsko zanimanje (zanat). Drugi stručni programi pružaju šire tehničko obrazovanje i mogu podržati kasnije školovanje. Učenici uče opšte predmete, stručnu teoriju i praktične veštine. Praktična obuka (praktična nastava) može se odvijati u školskoj radionici, centru za obuku, preduzeću ili kombinaciji tih mesta. Radno mesto kod poslodavca nije uvek isto što i zaposlenje. Škola može ostati odgovorna za plan učenja, ocenjivanje i koordinaciju, dok radno mesto obezbeđuje nadziranu praksu. Upis obično sledi nakon završetka obaveznog školovanja. Dostupna zanimanja i postupak upisa zavise od lokalnog školskog sistema i programa koji se nude u okolini. Završen stručni program može neposredno voditi ka traženju posla, daljim stručnim kvalifikacijama ili dodatnom školovanju. Pristup visokom obrazovanju zavisi od vrste završenog srednjoškolskog programa i odgovarajućih upisnih pravila. Glavna prednost je rani kontakt sa stvarnim alatima, zadacima i radnim mestima. Važna ograničenja uključuju neujednačen pristup poslodavcima, razlike u opremi i različit obim prakse na radnom mestu između škola i regiona.