Umetnost u Bosni i Hercegovini

Umetnički pejzaž Bosne i Hercegovine slojevit je, a ne jednoobrazan. Na umetnički izraz uticali su lokalne tradicije, verske zajednice, susedne kulture, nekadašnje države i međunarodni pokreti. Srednjovekovni nadgrobni spomenici (stećci) objedinjuju obradu kamena, simbole, figure i natpise. Kasnije džamije, crkve, manastiri, mostovi, kuće i javne zgrade pokazuju kako su se arhitektura i ukrašavanje razvijali pod različitim političkim i kulturnim sistemima. Tradicionalni zanati obuhvataju rezbarenje drveta, obradu metala, vez, tkanje, grnčarstvo, obradu kože i izradu tepiha. Njihovi oblici razlikuju se po regionima, a predmeti mogu biti praktični, ukrasni, obredni ili namenjeni prodaji. Slikarstvo, vajarstvo, grafika i fotografija neguju se kroz akademije, muzeje, galerije, udruženja, radionice i nezavisne ateljee. Javni spomenici i ulična umetnost takođe čine vizuelnu kulturu delom zajedničkog prostora. Književnost je važna u bosanskoj, hrvatskoj, srpskoj i drugim jezičkim tradicijama. Poezija, romani, eseji i usmeno pripovedanje često se bave porodicom, pejzažom, društvenim promenama, izgnanstvom, ratom i pripadanjem. Muzika se kreće od narodnih i religijskih oblika do klasične, rok, pop, hip-hop i elektronske muzike, kao i eksperimentalnih radova. Gradska pesma (Sevdalinka) poznata je tradicija urbane pesme povezana sa snažnim emocijama i poetskim pričama o ljubavi i čežnji. Pozorište i film povezuju lokalne priče sa širom publikom. Festivali, kulturni centri, bioskopi, škole i projekti zajednice mogu biti mesta susreta profesionalaca, studenata i javnosti. Umetnici se mogu suočiti sa ograničenim finansiranjem, malim tržištima, neujednačenim pristupom institucijama i pritiskom da predstavljaju političke identitete. Istovremeno, kulturna raznolikost zemlje, veze sa dijasporom i snažne pripovedačke tradicije stvaraju prostor za originalan rad i saradnju.