Bosna i Hercegovina je parlamentarna demokratija sa veoma decentralizovanim ustavnim sistemom. Njena sadašnja struktura tesno je povezana sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, kojim je rat okončan i utvrđena pravila za podelu političke vlasti. Zemlja ima dva glavna entiteta: Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku. Distrikt Brčko (Brčko District) je poseban samoupravni distrikt pod suverenitetom Bosne i Hercegovine. Svaki deo ima svoje institucije i nadležnosti. Državni nivo rešava pitanja koja se tiču cele zemlje, uključujući spoljnu politiku, međunarodnu trgovinu, monetarnu politiku i delove saobraćaja, bezbednosti i pravosuđa. Njegove glavne institucije uključuju Parlamentarnu skupštinu, kolektivno Predsedništvo, Savet ministara i Ustavni sud. Predsedništvo ima tri člana povezana sa tri ustavno priznata konstitutivna naroda u zemlji: Bošnjacima, Hrvatima i Srbima. Članovi zajednički obavljaju ulogu šefa države. Ovaj aranžman treba da spreči jednu grupu da sama kontroliše državu, ali može i da uspori postizanje dogovora. Parlamentarna skupština ima dva doma. Za zakone je obično potrebna podrška kroz postupke koji kombinuju demokratsko glasanje sa zaštitom entiteta i konstitutivnih naroda. Politički sporovi se zato mogu odnositi ne samo na sam predlog, već i na pitanje da li on utiče na interes entiteta ili zaštićeni interes neke grupe. Federacija Bosne i Hercegovine podeljena je na kantone, koji imaju sopstvene vlade i skupštine. Republika Srpska ima centralizovaniju strukturu entiteta. Pošto se njihova unutrašnja organizacija razlikuje, uslugama kao što su obrazovanje, policija, zdravstvena zaštita i socijalna podrška mogu upravljati različiti nivoi vlasti u različitim delovima zemlje. Gradovi i opštine upravljaju mnogim svakodnevnim lokalnim pitanjima, kao što su komunalne usluge, lokalni putevi, planiranje i objekti u zajednici. Izbori omogućavaju građanima da biraju predstavnike na više nivoa. Političke stranke, koalicije, nezavisni kandidati, organizacije civilnog društva, javne konsultacije, peticije i mirno javno delovanje važni su načini učešća. Kancelarija visokog predstavnika je međunarodna institucija povezana sa civilnim sprovođenjem mirovnog sporazuma. Bosna i Hercegovina takođe ima dugoročan cilj bliže integracije sa Evropskom unijom. Oba faktora utiču na političku debatu, dok izabrane domaće institucije ostaju ključne za svakodnevno upravljanje. Ovaj sistem stvara mogućnosti za regionalnu samoupravu, zaštitu grupa i dogovoreni kompromis. Njegova ograničenja uključuju preklapanje nadležnosti, složenu administraciju, nejednaku političku uključenost, česte institucionalne sporove i teškoće u utvrđivanju odgovornosti. Korisno osnovno pitanje uvek glasi: koji nivo vlasti je pravno odgovoran za ovo pitanje?
Politika u Bosni i Hercegovini
Politika u Bosni i Hercegovini organizovana je kroz složen sistem podele vlasti nastao nakon rata devedesetih godina. Nadležnosti su podeljene između države, dva entiteta, Distrikta Brčko, kantona, gradova i opština. Razumevanje nivoa vlasti koji kontroliše određeno pitanje često je prvi korak ka učešću u javnom životu.
VivAVia can make mistakes. Check important information.