Zajednički život u Bosni i Hercegovini

Bosna i Hercegovina je dom ljudima sa različitim etničkim, verskim, regionalnim, političkim i porodičnim identitetima. Svakodnevni suživot često je fleksibilniji nego što zvanične kategorije sugerišu, ali identitet je mnogim ljudima i dalje važan. Komšija znači sused, a pojam život u susedstvu (komšiluk) odnosi se na život u susedstvu ili mrežu dobrosusedskih odnosa. To može obuhvatati pozdravljanje, ispijanje kafe, razmenu hrane, čuvanje nečijeg doma, pozajmljivanje alata i pomoć tokom bolesti ili hitnih situacija. Porodične i prijateljske mreže često pružaju praktičnu podršku kada je formalnim sistemima teško pristupiti. Lično poverenje može otvoriti vrata, ali novim stanovnicima može biti potrebno vreme i ponovljeni kontakti da postanu deo tih mreža. Škole, radna mesta, pijace, sportski klubovi, kulturne grupe, verske zajednice i kafići stvaraju prilike za susrete. Pristup i društvena mešovitost razlikuju se prema mestu, a neke ustanove ili susedstva mogu ostati podeljeni. Dobar suživot ne zahteva da ljudi izbrišu razlike. On zahteva jednako dostojanstvo, jasne granice, mirno neslaganje i saradnju oko zajedničkih potreba kao što su bezbednost, čisto okruženje, prevoz i aktivnosti za decu. Jezici su uglavnom međusobno razumljivi, ali imena, pisma, pozdravi, praznici i istorijski izrazi mogu nositi identitet. Korišćenje izraza koje biraju sami učesnici pomaže u sprečavanju nepotrebnog nepoštovanja. Sećanja na rat, raseljavanje, diskriminacija, nacionalistička retorika, ekonomske teškoće i nejednak pristup mogu oslabiti poverenje. Prijateljski lični kontakt pomaže, ali ne može zameniti pravedne institucije niti rešiti svaki strukturni problem. Novi stanovnici mogu učestvovati tako što će naučiti lokalne navike, pozdravljati susede, održavati zajedničke prostore urednim i priključiti se korisnim aktivnostima u zajednici. Male pouzdane radnje često grade snažnije poverenje nego velike izjave o jedinstvu.