Природа у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина се налази на месту сусрета неколико природних области. Предели се протежу од шумовитих Динарских Алпа и широких речних долина до кречњачког краса, медитеранских подручја у Херцеговини и кратке обале код Неума. Шуме покривају велике делове планина и брежуљака. На нижим надморским висинама често расте листопадно дрвеће, док у хладнијим, вишим пределима расту мешовите и четинарске шуме. Оне пружају станиште живом свету, дрво, чист ваздух и заштиту од ерозије. Главни речни сливови су слив Саве на северу и воде које се на југу одводе према Јадранском мору. Реке, извори, језера, мочварна подручја и водопади подржавају дивље врсте, снабдевање пијаћом водом, пољопривреду, риболов и рекреацију. Крашки рељеф је нарочито изражен у Херцеговини. Вода може да нестане под земљом и поново избије на снажним изворима, док пећине, вртаче и крашка поља која сезонски плаве стварају необична станишта. Локална реч за природу је „priroda“, а биолошка разноврсност се често назива „biodiverzitet“ или „bioraznolikost“. Медведи, вукови, рисови, дивље свиње, јелени, грабљиве птице, слатководне рибе и многе мање врсте део су живих система земље. Заштита природе је подељена између више нивоа власти, уместо да њоме управља један једноставан систем на нивоу целе земље. Зато различита надлежна тела и правила могу важити за националне паркове, паркове природе, заштићене пределе, резервате и мере локалне заштите. Људи користе природна подручја за шумарство, пољопривреду, испашу, риболов, лов, туризам, енергетику и активности на отвореном. Такво коришћење може допринети животу заједница, али неконтролисана градња, отпад, загађење, пожари, оштећење станишта и прекомерно коришћење ресурса могу ослабити екосистеме. Посетиоци треба да се према сваком природном месту односе као према живом систему, а не као према празном простору за игру. Кретање одговарајућим стазама, одношење отпада, заштита воде, избегавање узнемиравања и поштовање локалних ознака основни су начини да се смањи штета.