Ljubavna veza u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Hercegovini, romantična veza (ljubavna veza) može se jednostavno nazvati i veza. Za partnera se mogu koristiti izrazi partner ili partnerka (partnerica), dok za dečka i devojku postoji više svakodnevnih lokalnih izraza. Veze mogu početi preko zajedničkih prijatelja, obrazovanja, posla, hobija, noćnog života, kafića, porodičnih krugova ili internet platformi. Upoznavanje preko poznate osobe je uobičajeno, ali nije obavezno. Zabavljanje može uključivati kafu, šetnje, obroke, događaje, posete domu ili vreme provedeno s prijateljima. Očekivanja o tome ko poziva, ko plaća i koliko brzo veza postaje ozbiljna razlikuju se među ljudima i o njima treba razgovarati. Mišljenje porodice nekim partnerima može mnogo značiti, a drugima veoma malo. Upoznavanje rodbine može biti znak da veza postaje ozbiljnija, ali njegovo značenje treba proveriti umesto da se pretpostavlja. Vera, etnička pripadnost, mesto porekla i porodična tradicija mogu uticati na proslave, planove za brak, mesto stanovanja i vaspitanje dece. Međuetničke veze deo su društva, iako se neki parovi mogu suočiti s pritiskom porodice ili zajednice. Brak nije jedini oblik posvećene veze i nije cilj svake romantične veze. Parovi mogu izlaziti, živeti odvojeno, deliti dom, venčati se, imati decu ili izabrati drugi put u skladu sa svojim okolnostima. Saglasnost je potrebna za svaki seksualni ili intimni čin i može se povući u bilo kom trenutku. Ljubomora, nadziranje, izolovanje, pretnje, prisilna intimnost i kontrolisanje novca ili kretanja upozoravajući su znaci, a ne dokaz ljubavi. Zdravi parovi razgovaraju o komunikaciji, privatnosti, finansijama, kućnim poslovima, kontaktu s porodicom, veri, deci, mestu stanovanja i budućim ciljevima. Veza može da se završi kada jedna osoba odluči da ode, a raskid treba rešavati bezbedno i s poštovanjem.