Poslodavac u Bugarskoj

Poslodavac u Bugarskoj, koji se na bugarskom naziva poslodavac (работодател), jeste strana koja zasniva radni odnos sa zaposlenim. Bugarski izraz je работодател, odnosno rabotodatel. Poslodavci mogu biti od malih porodičnih firmi do velikih kompanija, javnih tela i neprofitnih organizacija. Njihova veličina menja način interne podele dužnosti, ali ne i potrebu da se utvrdi ko je zakonski poslodavac radnika. Pre početka rada poslodavac treba da uspostavi odgovarajući odnos i obezbedi obaveznu pisanu dokumentaciju o radu. Posao, mesto rada, zarada, radno vreme i drugi osnovni uslovi treba da odgovaraju onome što je dogovoreno. Tokom zaposlenja poslodavac organizuje zadatke, izdaje zakonita uputstva, evidentira relevantne podatke o radu i vodi obračun zarada. Takođe treba da poštuje odmor, odsustva, privatnost, jednako postupanje i dostojanstvo zaposlenog. Bezbednost i zdravlje na radu predstavljaju aktivnu odgovornost, a ne samo formalnost. Poslodavci treba da procene rizike, obezbede odgovarajuća uputstva i opremu i objasne kako radnici prijavljuju opasnosti i incidente. Poslodavci takođe vode administraciju radnog odnosa i osiguranja kroz relevantne bugarske sisteme. Tačne evidencije štite i organizaciju i zaposlenog jer prikazuju istoriju rada, zaradu i prijavljeni status. Rukovodioci, zaposleni u ljudskim resursima, stručnjaci za obračun zarada i spoljni pružaoci usluga mogu obavljati funkcije poslodavca. Prenošenje zadatka na drugog ne oslobađa organizaciju koja zapošljava radnika odgovornosti da se on pravilno obavi. Kada se radni odnos menja ili završava, poslodavac treba da koristi jasan pravni osnov, pisanu evidenciju i pouzdan postupak primopredaje. Postupci zasnovani na poštovanju smanjuju sporove i pomažu zaposlenom da razume konačnu zaradu, dokumenta i obaveze koje se nastavljaju.