Hrana u Hrvatskoj

Hrvatska kuhinja izrazito je regionalna i ne svodi se na jednu jedinstvenu kuhinju. U primorskom kuvanju često se ističu riba, morski plodovi, maslinovo ulje i jednostavno pripremljeno povrće, dok tradicija unutrašnjosti obuhvata više mesa, čorbi, peciva i konzervirane hrane. Pekara je pekara i važan izvor hleba, peciva i brzih obroka. Tržnica je korisna za sezonske namirnice, dok je ribarnica pijaca za ribu. Uobičajeni nazivi obroka su doručak, ručak i večera. Marenda na obali i gablec u nekim unutrašnjim krajevima označavaju jednostavan obrok ili užinu tokom radnog dana. Konoba je tradicionalno mesto nalik taverni, naročito povezano s primorskom hranom i lokalnim ambijentom. Rasprostranjeni su i obični restorani, kafići, picerije, roštiljnice i neformalne pekare. Prepoznatljiva jela uključuju sarmu, punjene paprike, pašticadu, štrukle, ribu sa roštilja i jela pripremljena ispod peke. Sastojci i priprema razlikuju se od domaćinstva do domaćinstva i od regiona do regiona. Kafa i razgovor tesno su povezani. Posete kafićima mogu trajati duže nego što posetioci očekuju i ne podrazumevaju uvek hranu. Vegetarijanski izbori sve su vidljiviji, naročito u gradovima, ali se tradicionalni jelovnici mogu u velikoj meri oslanjati na meso, ribu, jaja ili mlečne proizvode. Osobe s alergijama treba da objasne tačan sastojak, a ne samo da navedu način ishrane. Voda iz slavine uglavnom je deo svakodnevnog života tamo gde je lokalno vodosnabdevanje odobreno, ali se uslovi mogu razlikovati od zgrade do mesta. Pratite lokalna obaveštenja i pitajte domaćina ako niste sigurni.