Imigraciono pravo u Hrvatskoj

Hrvatsko imigraciono pravo razlikuje kratke posete od boravka i pravi razliku između državljana koji imaju pravo na slobodno kretanje i državljana trećih zemalja. Pre pripreme zahteva treba utvrditi koja je kategorija odgovarajuća. Državljani EU, EEP-a i Švajcarske koji ispunjavaju uslove uglavnom se oslanjaju na pravila o slobodnom kretanju. Za duži boravak može biti potrebna prijava, a članovi porodice mogu imati srodna prava u zavisnosti od svog državljanstva i odnosa s tom osobom. Državljanima trećih zemalja obično je potreban priznati osnov za privremeni boravak (privremeni boravak). Uobičajeni osnovi obuhvataju rad, spajanje porodice, studiranje, istraživanje ili drugu zakonom prihvaćenu svrhu. Dozvola za boravak u Hrvatskoj ne podrazumeva uvek neograničeno pravo na rad. Za zaposlenje može biti potrebna objedinjena dozvola za boravak i rad ili drugi postupak primeren statusu i delatnosti osobe. Za zahteve su obično potrebni identifikacioni podaci, putne isprave, svrha boravka, dokaz o smeštaju i sredstvima za izdržavanje, zdravstveno osiguranje i drugi dokazi specifični za kategoriju. Strane javne isprave možda će morati da se overe i prevedu na prihvaćen način. Stalni ili dugotrajni status razlikuje se od privremenog boravka. Obično zavisi od ispunjavanja uslova tokom određenog perioda i nastavka poštovanja pravila, dok je državljanstvo zaseban pravni postupak sa svojim uslovima. Hrvatski organi mogu donositi formalne odluke o zahtevima, produženjima, ukidanju statusa ili pitanjima povratka. Odluka i uputstva o pravnom leku ključni su kada zahtev bude odbijen ili je status ugrožen. Imigracioni status može uticati na rad, porodični život, putovanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i druge prijave. Promene poput novog poslodavca, gubitka posla, nove adrese, sklapanja braka, raskida braka ili isteka pasoša mogu zahtevati pažnju.