Zanimanja u Hrvatskoj

Hrvatska reč zanimanje znači posao ili profesiju. Do zanimanja se može doći obrazovanjem, stručnim osposobljavanjem, iskustvom, licencom ili kombinacijom tih puteva. Mnoga zanimanja nisu zakonski regulisana. U tim slučajevima poslodavci obično odlučuju da li obrazovanje, iskustvo, jezik i praktične veštine kandidata odgovaraju radnom mestu. Regulisana zanimanja su drugačija jer javni propisi uređuju pristup njima ili obavljanje određenih profesionalnih aktivnosti. Primeri se često javljaju u zdravstvu, obrazovanju, pravu, inženjerstvu, saobraćaju i drugim oblastima u kojima je bezbednost važna, iako tačan status zavisi od uloge. Strana diploma ne znači uvek da osoba automatski može da obavlja profesiju. Priznavanje obrazovanja, priznavanje za zaposlenje i stručno ovlašćenje mogu biti odvojeni postupci koje sprovode različita nadležna tela. U Hrvatskoj postoje stručni putevi povezani sa zanatima, obrtima, tehničkim radom, ugostiteljstvom, negom i drugim praktičnim zanimanjima. Obrt može biti oblik poslovanja za mnoge zanate, ali za neke delatnosti potrebne su određene kompetencije ili ispunjeni uslovi. Strukovna tela ili nadležni organi mogu uređivati registraciju, stručne titule, ispite, praksu pod nadzorom, etičke obaveze ili kontinuirano obrazovanje. Ove uslove treba proveriti pre pružanja regulisanih usluga. Poznavanje jezika deo je spremnosti za rad u struci. Čak i kada se tehnička veština lako prenosi, radnicima može biti potreban hrvatski za razumevanje bezbednosnih uputstava, evidencija, komunikaciju s klijentima, pacijentima i kolegama ili za kontakt s javnom upravom. Promena karijere moguća je ako odvojite prenosive veštine od naziva prethodnog posla. Zatim možete utvrditi koje hrvatsko zanimanje koristi te veštine i koju nedostajuću kvalifikaciju je realno steći.