Politika u Hrvatskoj

Hrvatska je demokratska republika sa parlamentarnim političkim sistemom. Njen Ustav utvrđuje osnovna pravila, štiti osnovna prava i deli javnu vlast između institucija. Hrvatski parlament (Hrvatski sabor) donosi zakone, usvaja državni budžet, nadzire Vladu i raspravlja o pitanjima od nacionalnog značaja. Hrvatska vlada (Vlada Republike Hrvatske) usmerava nacionalnu politiku i javnu upravu. Na njenom čelu je premijer i zavisi od podrške parlamentarne većine. Predsednik Republike bira se neposredno i predstavlja državu. Ova funkcija ima važne ustavne, diplomatske i odbrambene dužnosti, ali ne upravlja redovnom vladinom politikom. Političke stranke nude različite programe i predlažu kandidate za javne funkcije. Stranke često moraju da sarađuju jer parlamentarne većine i lokalne vladajuće koalicije mogu da uključuju više političkih grupa. Politika se odvija i u županijama, gradovima i opštinama. Lokalna izabrana tela odlučuju o mnogim pitanjima zajednice, dok gradonačelnici i župani obavljaju izvršne funkcije u okviru svojih zakonskih nadležnosti. Građani učestvuju glasanjem, učlanjivanjem u stranke ili udruženja, kontaktiranjem predstavnika, prisustvovanjem dozvoljenim javnim skupovima i učešćem u javnim konsultacijama. Referendumi i građanske inicijative pružaju dodatne oblike učešća pod zakonskim uslovima. Hrvatska je članica Evropske unije, pa su neke javne odluke povezane sa institucijama EU i zajedničkim evropskim pravilima. Nacionalne institucije i dalje odlučuju o mnogim unutrašnjim pitanjima i učestvuju u oblikovanju zajedničkih politika EU. Demokratska politika stvara mogućnosti za mirne promene, javni nadzor i sučeljavanje različitih ideja. Njena ograničenja obuhvataju sporo postizanje kompromisa, podeljene odgovornosti, nejednak pristup uticaju i potrebu da se poštuju ustavne i zakonske procedure.