Традиције у Хрватској

Хрватске традиције се разликују од места до места и нису свуда исте. Обичај познат у једном селу, на острву или у региону другде може бити непознат или се практиковати на другачији начин. Годишњи циклус често обухвата Божић, Ускрс, празнике светаца, карневалске обичаје, догађаје поводом жетве и прославе у градовима или парохијама. Верско значење, друштвена окупљања и јавна забава могу се преклапати. На породичним прославама храна, музика, поклони, посете и заједнички рад често обележавају важне тренутке. Венчања, рођења, крштења, рођендани и сахране могу следити обрасце специфичне за сваку породицу. Традиционална храна одражава климу, земљорадњу, рибарство, трговину и историјске контакте. Породице могу бити веома поносне на своје рецепте чак и када се састојци и називи разликују у суседним местима. Фолклорна музика и плес често се изводе у културно-уметничким друштвима (kulturno-umjetnička društva). Ове групе могу да чувају песме, плесове, инструменте и одећу повезане с одређеним регионима. Традиционална одећа се обично носи на наступима, свечаностима, изложбама или посебним догађајима, а не свакодневно. Детаљи могу указивати на регион, заједницу, занатску традицију или историјско раздобље. Занатске традиције обухватају чипкарство, текстил, вез, дрворез, керамику, каменорез и декоративне предмете. Вештине се преносе кроз породице, радионице, удружења, школе и културне програме. Неке јавне традиције су се мењале услед туризма, градског живота, миграција и савремених медија. Промена не значи аутоматски да је традиција лажна, јер заједнице стално одлучују шта да задрже и прилагоде. Учествовање подстиче осећај припадности, али нико није дужан да следи сваки наслеђени обичај. Традиције су најздравије када људи могу да им се придруже, да их тумаче на нов начин или да их учтиво одбију.