Zajednički život u Nemačkoj

U Osnovnom zakonu Nemačke u središtu su ljudsko dostojanstvo, sloboda i jednakost. Ova načela štite različitosti, a istovremeno postavljaju granice nasilju, diskriminaciji i prinudi. Nemačka je raznoliko društvo. Ljudi se, na primer, razlikuju po starosti, poreklu, veri, jeziku, porodičnom obliku, invaliditetu, prihodima i ličnom načinu života. Porodice i domaćinstva mogu veoma različito da izgledaju. Ljudi žive sami, kao par, sa decom, u zajedničkim stanovima, više generacija pod istim krovom ili u stanovima uz podršku. U stambenim zgradama sa više domaćinstava, ugovor o zakupu i kućni red uređuju deo svakodnevice. Obzir u pogledu buke, čistoće, zajedničkih površina i otpada pomaže da se izbegnu sukobi. Ljubaznost se često pokazuje pozdravljanjem, tačnošću, pouzdanim dogovorima i poštovanjem ličnog prostora. Očekivanja se, međutim, razlikuju prema regionu, uzrastu i ličnom okruženju. Udruženja, inicijative, verske zajednice i projekti u susedstvu omogućavaju ljudima da se upoznaju. Volonterski rad znači dobrovoljno obavljanje zadatka za druge ili zajednicu, bez uobičajene zarade za rad. Neslaganja su deo zajedničkog života. Direktan i miran razgovor, jasne izjave u prvom licu i konkretni predlozi za rešenje često su korisniji od prebacivanja. Učešće u političkom i društvenom životu ne počinje tek izlaskom na izbore. Ljudi mogu da se informišu, učestvuju na skupovima, podnose predstavke, rade u savetodavnim telima ili se angažuju u inicijativama. Za dobar zajednički život nije potrebno da svi budu isti. On nastaje kada ljudi poznaju pravila, prihvataju različitosti, poštuju granice i preuzimaju odgovornost za zajedničke prostore.