Kriminal u Nemačkoj

Kriminal nije jedna pojedinačna radnja, već zbirni pojam za krivična dela. Da li je neki postupak kažnjiv i kakve posledice su moguće zavisi od važećih krivičnih zakona u Nemačkoj. Uobičajeni oblici su krađa, prevara, telesna povreda, oštećenje imovine, pretnja i krivična dela na internetu. Neka dela usmerena su protiv pojedinaca, a druga protiv preduzeća, države ili šire javnosti. Policija otklanja neposredne opasnosti, prima prijave i sprovodi istragu. Javno tužilaštvo vodi krivični istražni postupak i posle istrage odlučuje kako će se postupak nastaviti. Sudovi nepristrasno razmatraju optužbe i odlučuju o krivici i mogućim pravnim posledicama. Do pravosnažne osude, osumnjičena osoba smatra se nevinom. Krivični postupak često počinje prijavom krivičnog dela ili na osnovu sopstvenih saznanja nadležnih organa. Zatim se obezbeđuju tragovi, ispituju umešane osobe i prikupljaju drugi dokazi. Prijava krivičnog dela obaveštava nadležne organe o mogućem krivičnom delu. Kod nekih dela može biti potreban i predlog za krivično gonjenje oštećene osobe da bi se delo gonilo. Žrtve mogu da provere povrede, obezbede dokaze i potraže savet. U zavisnosti od situacije mogu doći u obzir zaštitne mere, psihosocijalna podrška ili pravna pomoć. Svedoci mogu pomoći preciznim zapažanjima, ali ne treba da se izlažu opasnosti. Zapažanja treba zapisati što ranije, odvojeno od pretpostavki. Prevencija može da smanji rizike, ali ne može da spreči svako krivično delo. Dobro osvetljenje, sigurni ulazi, pažljivo postupanje sa podacima i budno okruženje praktične su mere zaštite. Kriminal može imati finansijske, fizičke i psihičke posledice. Pogođene osobe nisu krive zato što im je nedostajala neka mera zaštite ili zato što je obmana bila naročito vešta.