Izbori u Nemačkoj

Izbori omogućavaju biračima u Nemačkoj da odlučuju o političkim predstavnicima. Bira se, između ostalog, za Bundestag, parlamente saveznih pokrajina, lokalna predstavnička tela i Evropski parlament. Svaki od ovih izbora odnosi se na drugi nivo vlasti. Demokratski izbori počivaju na osnovnim izbornim načelima. Treba da budu opšti, neposredni, slobodni, jednaki i tajni. Niko ne sme da bude primoran da glasa za određenu osobu ili stranku niti da otkrije svoju odluku. Na izborima za Bundestag nemački sistem povezuje izbor osoba sa izborom stranaka. Na glasačkom listiću postoje prvi i drugi glas. Prvi glas se daje kandidatu u izbornoj jedinici, dok je drugi glas pre svega odlučujući za sastav Bundestaga prema strankama. Na izborima za parlamente saveznih pokrajina birači biraju parlament svoje savezne pokrajine. Tačna pravila mogu se razlikovati od pokrajine do pokrajine. Zato treba pročitati zvanično uputstvo na odgovarajućem glasačkom listiću. Lokalni izbori odnose se na politička predstavnička tela na lokalnom nivou, na primer u opštinama, gradovima ili okruzima. U zavisnosti od savezne pokrajine, birači mogu imati više glasova i rasporediti ih na različite kandidate. Lokalna javna funkcija gradonačelnika može se takođe birati neposredno. Na izborima za Evropski parlament biraju se nemački članovi Evropskog parlamenta. Ovi izbori odnose se na političke odluke Evropske unije. Treba ih razlikovati od izbora za Bundestag, parlamente saveznih pokrajina i lokalnih predstavničkih tela. Pre izbora, upisani birači obično dobijaju obaveštenje o izborima. U njemu su navedeni biračko mesto i organizaciona uputstva. Glasati se može na biračkom mestu ili po važećim pravilima putem glasanja poštom. Na biračkom mestu odluka se donosi bez posmatranja drugih. Popunjen glasački listić ubacuje se u glasačku kutiju, a kasnije se prebrojava zajedno s ostalim glasovima. Izborni pomagači staraju se da postupak bude uredan i proverljiv. Izbori omogućavaju mirnu smenu vlasti i daju demokratski legitimitet političkim odlukama. Ipak, ne garantuju da će svako pojedinačno mišljenje biti sprovedeno. Većine, prava manjina, koalicije i parlamentarna rasprava zato su takođe deo demokratskog sistema. Ko ne sme ili ne želi da glasa, ipak može da prati političke rasprave i da se uključi na druge mirne načine. Deca i mladi, na primer, mogu da koriste omladinska i učenička predstavnička tela ili lokalne mogućnosti za učešće. Informisana odluka počinje razlikovanjem nadležnosti svakog nivoa vlasti i različitih političkih predloga.