Politika u Mađarskoj

Mađarska je parlamentarna republika. Njen politički sistem zasniva se na Osnovnom zakonu, izabranom predstavništvu, odvojenim javnim institucijama i pravilima koja određuju kako se državna vlast može koristiti. Nacionalna skupština (Országgyűlés) je jednokomorni parlament koji donosi zakone, odobrava državni budžet, bira određene visoke funkcionere i nadzire vladu kroz rasprave, pitanja i odbore. Premijer (miniszterelnök) vodi vladu i ima centralnu ulogu u kreiranju nacionalne politike. Ministri upravljaju oblastima kao što su finansije, obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe, spoljni poslovi i infrastruktura. Predsednik republike (köztársasági elnök) je šef države. Ta funkcija uglavnom predstavlja zemlju i obavlja ustavne dužnosti, dok svakodnevno političko usmeravanje pripada vladi koju vodi premijer. Političke stranke organizuju kandidate i konkurentske programe. Stranka ili savez sa pouzdanom podrškom u parlamentu može da formira i održi vladu, dok opozicione stranke preispituju odluke vlade i predstavljaju alternative. Sudovi nezavisno primenjuju zakon u pojedinačnim slučajevima. Ustavni sud (Alkotmánybíróság), u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, razmatra ustavna pitanja, dok druga nadzorna tela obavljaju svoje posebno definisane zadatke. Politika se odvija i ispod nacionalnog nivoa. Opštinska veća i gradonačelnici bave se lokalnim pitanjima, iako su njihove nadležnosti i resursi oblikovani nacionalnim zakonom i relativno centralizovanim javnim sistemom Mađarske. Mađarska je članica Evropske unije, pa neka politička pitanja uključuju i institucije EU i zajednička evropska pravila. Nacionalno odlučivanje i odlučivanje EU povezani su, ali nisu isti proces. Politički uticaj je širi od članstva u stranci. Glasanje, javne konsultacije, građanska udruženja, sindikati, stručne grupe, novinarstvo, peticije, demonstracije i neposredan kontakt sa javnim funkcionerima mogu da uvedu neko pitanje u javnu raspravu.