Tradicije u Mađarskoj

Mađarske tradicije razvile su se kroz život na selu, crkve, gradove, istorijske događaje i dodire među različitim zajednicama. Savremene porodice često zadržavaju odabrane delove, a druge menjaju ili izostavljaju. Névnap (imendan) povezuje lična imena s danima u kalendaru. Neki ljudi dobijaju čestitke, cveće ili slatkiše, ili prirede manje okupljanje, dok drugi tom danu ne pridaju veliku pažnju. Uskršnji običaji mogu obuhvatati ukrašena jaja, posebnu hranu, crkvene službe i locsolkodás (običaj uskršnjeg polivanja). U ovom razigranom običaju dečaci ili muškarci tradicionalno polivaju devojke ili žene vodom ili parfemom, a zauzvrat mogu dobiti ukrašena jaja ili poslastice. Božić je često usredsređen na porodicu, hranu, poklone i okićenu jelku. Dan Svetog Nikole, Mikulás, zaseban je običaj početkom decembra, kada deca mogu dobiti male slatkiše ili poklone. Sezonske tradicije obuhvataju karnevalske događaje, prolećne običaje, proslave žetve, vinske manifestacije, običaje klanja svinja i seoske festivale. Njihov oblik i značaj znatno se razlikuju po oblastima i domaćinstvima. Busójárás u Mohaču poznat je karnevalski običaj s maskiranim likovima, bukom, povorkom, zanatima i nastupima zajednice. To je lokalni običaj i ne treba ga smatrati svakodnevnom praksom širom Mađarske. Nacionalne komemoracije podsećaju na osnivanje države i revolucije iz 1848. i 1956. godine. Zastave, govori, ceremonije i javni programi daju tim danima drugačiji ton od porodičnih praznika. Narodna nošnja, vez, ples, muzika i hrana često se predstavljaju na kulturnim događajima. Neke od tih tradicija pažljivo se čuvaju na lokalnom nivou, dok su druge savremene rekonstrukcije ili široko rasprostranjeni simboli mađarskog identiteta. Običaj ostaje značajan kada učesnici mogu da objasne šta im znači. Poštovanje podrazumeva i prihvatanje toga da neko može da prilagodi tradiciju, kritikuje je ili odbije.