Криминал на Косову

Косовска полиција је 2025. забележила укупно 50.310 случајева, укључујући 27.038 кривичних дела, 16.482 хапшења и 5.886 притвора. Полиција је пријавила активности против 22 криминалне групе, заплену 1.931 ватреног оружја и 39.116 комада муниције, као и 1.711 истрага тешког криминала које су обухватиле 316 операција, 1.515 ухапшених осумњичених, 661 притворено лице и 867 претреса. Ови подаци описују полицијски евидентиране активности, а не укупну распрострањеност криминала; непријављивање и даље представља значајно ограничење. Имовински криминал био је најбројнији. Полиција је 2025. забележила 3.613 крађа, 2.087 тешких крађа и 66 разбојништава. Исти подаци наводе 19 убистава, 226 случајева тешких телесних повреда и 2.509 случајева насиља у породици. У поређењу са 2024, број убистава порастао је за 11,76%, а тешких телесних повреда за 3,66%, док су крађе, тешке крађе, разбојништва и насиље у породици незнатно опали. Евиденција за 2025. обухвата 750 нових случајева наркотика, 961 хапшење, 581 оптужбу која се односи на 827 осумњичених, 261 случај трговине и 406 случајева поседовања. У извештајима о организованом и тешком криминалу наводи се 113 случајева, укључујући 38 претњи и 8 случајева кријумчарења оружја. Достављена полицијска анализа садржи и укупно 147 случајева трговине људима и засебну ставку од 9 случајева трговине; такође бележи 7 идентификованих жртава, 22 потенцијалне жртве у другим повезаним кривичним делима и 51 жртву којој је пружена помоћ. Истраге привредног криминала и корупције обухватиле су 271 случај, укључујући 130 случајева корупције и 10 случајева преваре или фалсификовања. Евиденција сајбер-криминала наводи 47 случајева, 30 ухапшених осумњичених и 27 оптужби које се односе на 35 осумњичених. Позовите 192 када је кривично дело у току, неко је у непосредној опасности или је хитна полицијска помоћ потребна. Косовска полиција има и фиксни или мобилни број 038 550 999, анонимни, поверљиви и бесплатни број 0800 19999 и локалне полицијске станице. За сајбер-инцидент користите образац Косовске полиције Raporto krimin kibernetik. Сачувајте снимке екрана, URL адресе, податке о налогу и уплати и одговарајуће уређаје; не сукобљавајте се са особом која представља озбиљан ризик. Косовска полиција обавља послове јавног реда, патролирања, кривичних истрага, граничне полиције, обавештајног рада и полиције у заједници. Њен рад на превенцији у 2025. био је усмерен на ученике, злоупотребу дрога, вршњачко насиље и насиље у породици. Одељење за рад у заједници одржало је 153 састанка са установама и невладиним организацијама, организовало 87 конференција, округлих столова и радионица и одобрило 14 пројеката. Полиција има седам регионалних управа за Приштину, Јужну и Северну Митровицу, Гњилане, Урошевац, Призрен, Пећ и Ђаковицу. Практична доступност може се разликовати по општини, а безбедносна ситуација на северу Косова остаје нестабилнија и захтева додатну полицијску пажњу и ресурсе. Канцеларија за заступање и помоћ жртвама, позната као VAAO или OVAA, заступа интересе жртава и пружа информације, саветовање, кризне смернице за безбедност, непосредну помоћ при пријави и упућивање. Бесплатна дежурна линија доступна 24 сата је 0800 11112. Хитна линија Министарства правде успостављена Административним упутством 01/2025 такође је бесплатна, поверљива и доступна непрекидно на званичним језицима, уз приступ на знаковном језику. У зависности од случаја могу бити укључени прихватилишта, центри за социјални рад, општински механизми координације, специјализовани лиценцирани пружаоци и организације за подршку жртвама. Здравствене установе пружају бесплатну прву помоћ и психолошку подршку жртвама насиља у породици, а медицински извештај може поткрепити доказе. Агенција за бесплатну правну помоћ и специјализоване НВО могу помоћи лицима која испуњавају услове прихода или друге услове подобности. У достављеним информацијама није наведена општа накнада за пријаву полицији. Насиље у породици уређује оквир политике Закона бр. 08/L-185. Полиција је прва служба којој се треба обратити, а пријава се може поднети у било које време преко 192. Заступници жртава, тужиоци, судови, општинска одељења, центри за социјални рад, прихватилишта и организације цивилног друштва сарађују кроз општинске механизме. Електронски надзор заштитних налога почео је у децембру 2024, а пријављено је осам судских налога под надзором. Медицинске сестре, наставници и полицајци имају обавезу пријављивања када уоче доказе о злостављању деце или насиљу у породици; непријављивање злостављања деце или насиља у породици може довести до кривичне одговорности. Деца могу бити изложена физичком кажњавању, психолошкој агресији, вршњачком насиљу, врбовању, сексуалној експлоатацији, злоупотреби слика и другим облицима насиља. Једна процена је навела да је више од 60% деце узраста 1–14 година доживело физичко кажњавање или психолошку агресију, а удео је порастао на 70% међу децом Рома, Ашкалија и Египћана. Докази о школском вршњачком насиљу и насиљу су ограничени, нема довољно школских психолога, а процене указују на недостатке у кућама за заштиту деце и дечјим телефонским линијама. Заштита деце може укључити Косовску полицију, центре за социјални рад, општинске структуре за заштиту деце, здравствене и образовне службе, заступнике жртава и прихватилишта. Са децом жртвама и сведоцима треба поступати на начин прилагођен деци. Деца обично улазе у систем малолетничког правосуђа између 14. и 18. године када дођу у сукоб са законом. Кодекс малолетничког правосуђа предвиђа диверзију, ресторативне и васпитне мере, полицијска упозорења, посредовање, рад у заједници, рехабилитацију и реинтеграцију. Процене за 2023. и 2024. навеле су формалну диверзију у 10% случајева, дискреционо одлучивање тужилаштва у 33% и упућивање суду у 67%; број спроведених мера диверзије порастао је са 237 у 2023. на 305 у 2024. Спровођење се разликује међу тужилаштвима. Улоге имају Државно тужилаштво, Косовска полиција, судови, Пробациона служба, центри за социјални рад, Правосудна академија и Косовска поправна служба, док је притвор предвиђен као последње средство. Код дигиталног криминала, Косовска полиција прима кривичне пријаве, а Агенција за сајбер-безбедност, укључујући Национални CERT, подржава превенцију и реаговање на инциденте. Национална стратегија за сајбер-безбедност 2023–2027 усмерена је на сајбер-хигијену, сарадњу јавног и приватног сектора, отпорност критичне инфраструктуре и национално реаговање; она не замењује кривичну пријаву полицији. Уобичајени ризици за децу на интернету обухватају вршњачко насиље, говор мржње, врбовање, сексуалну експлоатацију и злоупотребу слика. Користите подешавања приватности, јаке јединствене лозинке и вишефакторску аутентификацију када је доступна, пријавите штетан садржај платформи и сачувајте доказе пре ескалације. Истраге на мрачном вебу и даље су тешке. Друмски саобраћај је значајан свакодневни безбедносни проблем. Полиција је 2025. забележила 24.150 саобраћајних незгода, укључујући 100 незгода са смртним последицама, 111 погинулих, 8.842 незгоде са повређенима и 16.681 повређено лице, као и 785.107 саобраћајних казни. Прекорачење брзине, непоштовање знакова и ометена вожња су учестали ризици. Превентивни рад полиције обухвата едукацију, инспекције инфраструктуре, оперативне планове и кампање у заједници. Коришћење лиценцираног или познатог превоза, избегавање ометања током вожње и доступни контакти за хитне случајеве смањују ризик који се може избећи. Криминал повезан са границама обухвата трговину људима, дрогом и оружјем и може укључити Косовску полицију, царину и друге агенције.