Здравствена заштита на Косову

Министарство здравља Косова, Ministria e Shëndetësisë (MSh), утврђује здравствену политику, регулише услуге, спроводи инспекције и дефинише стандарде. Општине организују примарну здравствену заштиту, Kujdesi Parësor Shëndetësor (KPSh). Јавна мрежа примарне здравствене заштите обухвата 458 јединица: 38 главних центара породичне медицине, Qendra Kryesore e Mjekësisë Familjare (QKMF), 164 јединице QMF и 256 јединица AMF. Услуге породичне медицине обухватају унапређење здравља, превенцију, скрининг, дијагностику, лечење, рехабилитацију, стоматолошку и палијативну негу, кућне посете и неке мање операције. Систем додељеног породичног лекара и даље се проширује и може се разликовати по општини. Редовна вакцинација деце обухвата узраст од 0 до 18 година. Вакцине се бесплатно обезбеђују кроз јавне програме. Вакцинација против ХПВ-а рутински се нуди девојчицама са 12 година, а пнеумококне и ротавирусне вакцине додате су 2024. године. Сезонска вакцинација против грипа и вакцинација против COVID-19 зависе од актуелног програма. Кућне посете мајкама и деци обухватају труднице, новорођенчад од трећег дана после рођења и децу до три године. Тимови су 2023. забележили 40.200 таквих посета у 30 општина. Здравствена заштита има три нивоа. Примарна се пружа кроз општинску мрежу, секундарна кроз 17 установа, а терцијарна кроз 19 установа. SHSKUK и QKUK пружају централне болничке и специјалистичке услуге, а терцијарне установе у Приштини обављају и неке функције секундарне заштите. Планирано лечење обично почиње у QKMF, QMF или AMF и наставља се специјалистичким или болничким упућивањем када је потребно. Захтеви за упућивање и време чекања зависе од установе и региона; доступни докази не утврђују једнообразан рок чекања на нивоу целе земље. Јавне и приватне установе пружају болничке, амбулантне, дијагностичке, терапијске, рехабилитационе и стоматолошке услуге. Хитна помоћ доступна је непрекидно. На бесплатни број 112 може се позвати са фиксног или мобилног телефона, а број 194 је број хитне медицинске помоћи. Хитна нега обухвата стања опасна по живот или здравље и озбиљна, али не непосредно животно угрожавајућа стања. Недржављани добијају хитно лечење под истим условима, док се лечење ван хитних случајева углавном плаћа, осим ако важи споразум или реципрочни аранжман. Ментална здравствена заштита може почети код породичног лекара или у примарној установи и наставити се у општинском или заједничком центру за ментално здравље, психијатријској болници или интензивној нези. Усмерење је ка нези у заједници, али капацитети, стигма и недостаци у упућивању могу отежати приступ. Рехабилитација је доступна на примарном, секундарном и терцијарном нивоу. Примарна нега такође пружа кућне посете и палијативно збрињавање. У прегледаним званичним здравственим изворима није јасно утврђена посебна национална 24-часовна путања дугорочне неге, па породице и заједнице могу остати део практичне подршке док се мреже хоспицијске и палијативне неге развијају. Лекови су повезани са Lista e Barnave Esenciale (LBE), косовском листом есенцијалних лекова. Министарство здравља спроводи набавке, а апотеке и здравствене установе издају лекове корисницима. Званични ценовници лекова важе од 1. фебруара 2025. и ажурирају се, али доступност, рефундацију и снабдевање треба проверити за конкретан лек и установу. Јавна нега се углавном финансира из јавних и општинских буџета, а приватна се обично плаћа непосредно. Подаци о трошковима из ранијих планова нису актуелне понуде цена: основна процена за 2022–2023. навела је издвајања из џепа од око 38,47% укупних медицинских трошкова, док су јавни расходи покривали око 65% потреба. Закон 04/L-125 гарантује једнака права приступа здравственој заштити грађанима и становницима и забрањује дискриминацију на основу језика, етничке припадности, пола, старости, инвалидитета или друштвеног статуса. Пацијенти имају право на информације о свом стању и предложеним интервенцијама, да прихвате или одбију лечење, изаберу лекара или консултацију у оквиру важећег система, приступе медицинској документацији, приватност и заштиту података, као и да користе канале за притужбе и инспекцију. Установе морају да воде безбедну евиденцију, обезбеде континуитет неге и недискриминаторски третман. Приступачност за особе са инвалидитетом подржана је законом и стратегијом, али практичне услове треба проверити у конкретној установи. Оквир здравственог осигурања према Закону 10/L-028 успоставља Фонд здравственог осигурања, FSDKSh, и обавезно осигурање за становнике. Доприноси, партиципације, покривене услуге и уговори са пружаоцима зависе од статуса особе и спровођења одговарајућих осигуравајућих аранжмана. Особама које нису регистроване или осигуране и даље је законом загарантована бесплатна хитна нега у јавним установама када недостатак покрића није последица њиховог пропуста да се региструју. Детаљи осигурања, цене услуга и рефундација лекова зависе од посебних правила покрића и трошкова, а не од општег описа здравствене заштите.