Катастрофе у Северној Македонији

Северна Македонија има формалан систем процене ризика, планирања заштите и спасавања, координације ванредних ситуација, евакуације, помоћи и опоравка. Међу ризицима који се често јављају су земљотреси, поплаве и бујичне поплаве, клизишта, снежни наноси, поледица, град, суша, јаке олује, шумски и пољски пожари, саобраћајне несреће, индустријске и рударске несреће, експлозије, испуштање опасних материја и заразне епидемије. Практичан одговор зависи од догађаја, локације и расположивих локалних капацитета. Центар за управљање кризама, Центар за управување со кризи (ЦУК), обезбеђује координацију нон-стоп, проверене информације о кризама, међуинституционалну комуникацију и јединствену процену ризика и опасности. Дирекција за заштиту и спасавање (ДЗС) припрема планове заштите и спасавања, одржава националне снаге за реаговање и материјалне резерве, организује обуке и вежбе и издаје техничка упутства. Општине припремају локалне планове, координирају локални рад у кризним ситуацијама и именују комисије за процену штете. Министарство унутрашњих послова и полиција подржавају јавну безбедност и контролу саобраћаја, територијалне ватрогасне јединице гасе пожаре, а здравствене и хуманитарне организације пружају помоћ према ситуацији. Пожар, поплаву, клизиште, природну катастрофу или другу непосредну кризу пријавите позивом на 112. Позив је бесплатан и доступан 24 сата дневно. Наведите тачну локацију, укратко опишите шта се догодило, после позива ослободите линију и пратите упутства оператера. Управа за хидрометеоролошке послове (UHMR) издаје временске и хидролошке прогнозе и упозорења, укључујући информације о невремену и поплавама. Покривеност јавним упозоравањем и праћењем поплава није равномерна у целој земљи; доступна истраживања указују на недостатке аутоматизованих станица, карата опасности и ризика и хидролошког моделирања. Пратите званична упозорења, клоните се затворених или опасних подручја и не ометајте спасилачке акције. Евакуација, привремени смештај, прва помоћ, спасавање, заштита од пожара и експлозија, заштита од опасних материја, заштита од поплава и одређена заштитна места признате су мере заштите. Зборна места, путеви и време евакуације зависе од општине и догађаја, а доступна истраживања нису утврдила један јавно документован национални план евакуације. Хитна помоћ може обухватити медицинску негу, воду за пиће, храну, лекове, хигијенске потрепштине, енергију, приступ превозу, општинске услуге, храну за животиње и заштиту културног наслеђа. Материјална помоћ погођенима углавном се пружа бесплатно, али приступ зависи од догађаја, оперативних одлука и локалних капацитета. Министарство за социјалну политику, демографију и младе може доделити једнократну помоћ до 30.000 МКД за социјални ризик настао услед земљотреса, поплаве или пожара, уз посебне услове социјалне помоћи. Општине могу доделити и додатну помоћ за катастрофу. Општинске комисије за процену штете одмах почињу евидентирање и подносе извештај државној комисији најкасније у року од 360 дана од завршетка катастрофе. Општина може објавити позив за пријаву штете или једнократну помоћ. За захтев су често потребни опис ситуације, подаци о власништву или локацији, званична потврда штете, фотографије и подаци о банковном рачуну; конкретан рок одређује локални позив. Накнада није аутоматска нити нужно потпуна. Износ зависи од документоване штете, услова подобности, осигурања, расположивих средстава и одлуке владе или општинског савета. Опоравак јавне инфраструктуре усмерен је на воду, енергију, саобраћај, комуникације, санитарне услове, здравствену негу и друге општинске услуге; одговорности су подељене по секторима, уз координацију Центра за управљање кризама.