Banke u Crnoj Gori

Evro je zakonsko sredstvo plaćanja u Crnoj Gori od marta 2002. Centralna banka Crne Gore (CBCG) licencira i nadzire banke, nadgleda platne usluge, prati kontrole sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i upravlja sanacijom banaka. Ona ne izdaje valutu Crne Gore niti utvrđuje nezavisnu nacionalnu politiku deviznog kursa ili referentne kamate. Licencirane banke koje posluju u Crnoj Gori obuhvataju Crnogorsku komercijalnu banku, deo OTP Grupe, Hipotekarnu banku, Prvu banku, Erste Bank, NLB Banku, Addiko Bank, Universal Capital Bank, Lovćen banku, Zapad banku, ZIRAAT Bank i Adriatic Bank. Politike banaka, pristup računima, dostupnost usluga, limiti transakcija i naknade razlikuju se među institucijama, pa praktične troškove određuju važeći tarifnik i uslovi računa konkretne banke. Platni račun podržava depozite, podizanje gotovine, plaćanja debitnom karticom i internetom, transfere, trajne naloge i direktna zaduženja. Potrošači sa zakonitim boravkom u Crnoj Gori uglavnom imaju pravo na osnovni platni račun, uključujući osobe bez stalne adrese i određene osobe čija dokumenta o boravku nisu potpuna zato što je udaljenje zakonski ili praktično sprečeno. Opšte pravo nerezidenata nije utvrđeno u dostupnim informacijama; banke primenjuju svoja pravila identifikacije klijenata i politike. Osnovni račun ne uključuje dozvoljeni minus. Obuhvata otvaranje, održavanje i zatvaranje računa, gotovinske uplate i isplate na dostupnim šalterima ili bankomatima, karticu za plaćanje sa korišćenjem na internetu i transfere ili trajne naloge dostupnim kanalima. Transakcije moraju biti dostupne pod istim uslovima bez veštačkog ograničenja njihovog broja. Lica koja primaju minimalnu zaradu, određene minimalne ili utvrđene penzije, dečji dodatak, materijalno obezbjeđenje, podršku za lični invaliditet, negu ili pomoć, odnosno naknadu za nezaposlenost, mogu bez naknade koristiti određene usluge osnovnog računa. Tu spadaju otvaranje, održavanje i zatvaranje računa, gotovinske uplate i isplate i prvih deset domaćih plaćanja svakog meseca. Ostale usluge mogu se naplatiti najviše 70% od uobičajene naknade banke za istu uslugu. Međubankarska platna infrastruktura Crne Gore koristi sistem CBCG-a. RTGS pojedinačno poravnava odgovarajuće transfere u realnom vremenu, dok DNS obrađuje grupe plaćanja. Mrežni sistem kliringa RTS/X, koji posluje od 26. maja 2025, obrađuje plaćanja do 1.000 EUR gotovo odmah tokom radnog dana, do 20:00. Plaćanja u SEPA sistemu Crna Gora koristi od 7. oktobra 2025. SEPA je evropsko područje plaćanja za standardizovane transfere u evrima između zemalja učesnica. Za fizička lica, prva dnevna uplata do 200 EUR ima maksimalnu naknadu od 0,02 EUR. Elektronski transferi do 20.000 EUR mogu koštati najviše 1,99 EUR, a veći elektronski transferi najviše 25 EUR; odgovarajući maksimumi za transfere u poslovnici iznose 3,99 EUR i 50 EUR. Naknada za dolazne transfere do 20.000 EUR ne sme biti veća od 1,99 EUR, a za veće od 25 EUR. Usluga trenutnih plaćanja TIPS Clone radi od 20. jula 2026. Podržava domaća plaćanja između fizičkih lica i plaćanja od fizičkih lica ka preduzećima do 3.000 EUR u bilo koje doba, uključujući vikende i državne praznike, a poravnanje uglavnom traje nekoliko sekundi. Transferi preko mobilnog ili elektronskog bankarstva ovom uslugom imaju maksimalnu naknadu od 0,05 EUR po poslatoj ili primljenoj uplati. Državni platni računi trenutno nisu obuhvaćeni trenutnim plaćanjima, a potrebna je usluga banke. Ne treba očekivati da se izvršeno trenutno plaćanje automatski opozove. Fond za zaštitu depozita Crne Gore (FZDCG) štiti prihvatljive depozite u svakoj licenciranoj kreditnoj instituciji. Zaštita obuhvata fizička i pravna lica, rezidente i nerezidente, kao i tekuće, žiro i štedne depozite, uz zakonska izuzeća. Limit iznosi 50.000 EUR po deponentu u svakoj kreditnoj instituciji do pristupanja EU, a 100.000 EUR od pristupanja EU prema važećem zakonu. Obračun objedinjuje stanja i oduzima dugovanja prema banci. Naknada se isplaćuje u evrima i počinje u roku od najviše sedam radnih dana. Deponent ne plaća posebnu premiju; banka finansira zaštitu svojim doprinosima. Platne institucije i institucije za elektronski novac ne dobijaju automatski istu zaštitu kao bankarski depoziti. Banke pružaju mobilno i elektronsko bankarstvo pod uslovima koji zavise od institucije. Pravila platnih sistema Crne Gore usklađena su sa okvirom EU PSD2 i omogućavaju usluge informisanja o platnom računu i iniciranja plaćanja. CBCG vodi registre platnih institucija, institucija za elektronski novac i njihovih zastupnika. Banke identifikuju klijente i stvarne vlasnike i prate transakcije prema pravilima za sprečavanje pranja novca. Neočekivane poruke koje navodno stižu od CBCG-a ili Western Uniona, uključujući lažne ponude nagrada ili poklona, mogu biti pokušaji krađe podataka. Ne otvarajte njihove veze, ne instalirajte njihove aplikacije i ne šaljite bankovne podatke preko neočekivane poruke; koristite zvanični kanal banke ili CBCG-a. Pritužba obično počinje pisanim prigovorom banci. Banka treba da odgovori odmah ili u roku do osam dana kod kršenja zakona o potrošačkim kreditima, odnosno u roku do 15 dana kod pritužbe na ugovorne obaveze. Ako odgovor ne reši problem, klijent se može obratiti CBCG-u preko adrese zastita.potrosaca@cbcg.me ili Centru za informisanje i podršku potrošačima, a alternativno rešavanje spora dostupno je preko Arbitražnog odbora Privredne komore. Klijent može ovlastiti novu banku da prenese odabrane platne usluge sa starog računa. CBCG objavljuje standardizovane informacije o naknadama, dok važeće uslove računa i tarifnik obezbeđuju veb-sajt i poslovnica banke.