Jezik u Srbiji

Srpski jezik je glavni jezik javnog života, obrazovanja, medija, porodične komunikacije i svakodnevnog rada u Srbiji. Pripada južnoslovenskoj grupi jezika. Srpski se piše ćirilicom i latinicom. Ćirilica ima snažno kulturno i službeno prisustvo, dok je latinica takođe veoma česta na znakovima, u porukama, poslovanju i digitalnoj komunikaciji. Jezik ima gramatičke padeže, gramatički rod i glagolske oblike koji označavaju vreme i vid. Početnici mogu da prenesu korisne poruke i bez savladavanja celokupne gramatike odjednom. Izgovor je uglavnom tesno povezan sa pisanjem, što može pomoći pri glasnom čitanju. Nekim govornicima engleskog nepoznati su pojedini glasovi i slova, pa je postepeno vežbanje korisnije od nagađanja na osnovu pisanja. U zavisnosti od regiona, porodičnog porekla i situacije, ljudi mogu koristiti ekavski ili ijekavski izgovor i rečnik. Srpski takođe deli osobine i reči sa drugim jezicima nekadašnjeg jugoslovenskog prostora. Važno je razlikovati formalno i neformalno obraćanje. Korišćenje oblika „Vi“ u formalnom odnosu ili kao izraza poštovanja i oblika „ti“ u neformalnom odnosu može pomoći da se pokaže odgovarajuća bliskost, mada stvarna upotreba zavisi od uzrasta, situacije i ličnih preferencija. Uobičajene svakodnevne reči uključuju „zdravo“ za pozdrav, „hvala“ za zahvalnost, „molim“ u značenju „molim vas“ ili kao odgovor na zahvalnost, „dobro“ i „doviđenja“. Nekoliko učtivih izraza često olakšava početak daljeg razgovora. Jezik je povezan sa identitetom, obrazovanjem, istorijom i pripadanjem. Kada razgovarate sa ljudima u Srbiji, obratite pažnju na reči i izgovor koje oni koriste, umesto da jedan oblik smatrate jedinim ispravnim načinom govora.