Krivično pravo u Švedskoj

Švedsko krivično pravo uglavnom se bavi radnjama koje su zakonom određene kao krivična dela (brott) i posledicama njihovog izvršenja. Pravila opisuju zabranjeno ponašanje, odgovornost, pokušaj, saučesništvo i moguće sankcije. Brottsbalken je švedski Krivični zakonik i uobičajeno se naziva brottsbalken. Krivična dela su definisana i drugim zakonima, pa tačna pravna kvalifikacija zavisi od postupka i važećeg zakona. Krivični predmet često počinje policijskom prijavom ili istragom. Policija prikuplja informacije, razgovara s ljudima i obezbeđuje dokaze, dok tužilac (åklagare) može voditi istragu i odlučiti da li treba podići optužnicu. Osumnjičena osoba ima važna prava, uključujući pravo na ćutanje i pravo na pravnu pomoć u situacijama kada joj je dodeljen branilac. Načelo da je osoba nevina dok se ne dokaže krivica ključno je za krivični postupak. Žrtva se može nazivati målsägande. U ozbiljnim predmetima sud može imenovati zastupnika žrtve (målsägandebiträde), koji je podržava tokom istrage i suđenja. Većina krivičnih suđenja počinje u okružnom sudu (tingsrätt). Sud razmatra dokaze i iskaze, a tužilaštvo mora dokazati optužbu prema propisanom pravnom standardu. Švedske sankcije mogu obuhvatati novčane kazne, uključujući dnevne novčane kazne (dagsböter) koje se obračunavaju po sistemu dnevnih kazni, uslovnu kaznu, sankcije koje se sprovode u zajednici, mere povezane s lečenjem ili zatvor. Izbor zavisi od krivičnog dela, njegove težine, namere, štete i okolnosti osobe. Presuda se obično može preispitati žalbenim postupkom, ali u odluci su navedeni odgovarajući postupak i rok. Svako ko je saslušan kao osumnjičeni ili je uključen kao žrtva treba da sačuva dokaze i potraži pravni savet kada je predmet ozbiljan.