Austrijsko krivično pravo obuhvata pravila o krivičnim delima i kaznama, kao i pravila krivičnog postupka. Osnovna krivična dela propisana su Krivičnim zakonikom (Strafgesetzbuch), a postoje i posebne krivične odredbe. Kažnjivo je samo ponašanje koje je obuhvaćeno zakonom i može se pripisati osobi na koju se odnosi. U zavisnosti od dela, važni mogu biti umišljaj, nehat, osnovi koji isključuju protivpravnost i lična odgovornost. Krivični postupak može početi prijavom, policijskim zapažanjima ili drugim dojavama. Kriminalistička policija po pravilu vodi istragu pod nadzorom državnog tužilaštva (Staatsanwaltschaft), koje odlučuje o daljem toku postupka. Osoba protiv koje se vodi istraga ne smatra se krivom samo zato što postoji sumnja. Ima pravo da ćuti, angažuje odbranu i bude obaveštena o bitnim optužbama i pravima. Žrtve mogu imati sopstvena prava u postupku. U zavisnosti od situacije, ona obuhvataju obaveštavanje, zaštitu, pratnju i mogućnost da istaknu određene zahteve koji su nastali zbog dela. Istražni postupak ne vodi uvek do glavnog pretresa. Mogući ishodi uključuju obustavu, okončanje postupka primenom načela oportuniteta (Diversion) ili podizanje optužnice pred nadležnim krivičnim sudom. Kod oportunitetnog okončanja postupak se pod određenim uslovima može završiti bez uobičajene osuđujuće presude. Mogu biti određeni uslovi ili obaveze, a takav ishod zahteva odgovarajuće pravne i činjenične okolnosti. Sud na glavnom pretresu procenjuje dokaze i krivicu. Pravna sredstva omogućavaju preispitivanje određenih odluka, ali ne zamenjuju blagovremenu odbranu i pažljivo čuvanje dokumentacije.
Krivično pravo u Austriji
Krivično pravo u Austriji određuje koje je ponašanje kažnjivo i koje su državne reakcije moguće. Krivični postupak utvrđuje da li je delo počinjeno i ko je za njega odgovoran. Prava zaštite važe i za osobu na koju se sumnja ili koja je optužena.
VivAVia can make mistakes. Check important information.