Zaposlenje u Austriji

Zaposlenje se u Austriji najčešće naziva radnim odnosom ili službenim odnosom. Zaposleni obavljaju dogovoreni posao, uključeni su u organizaciju poslodavca i za to primaju platu ili zaradu. Ugovor o radu može nastati u pisanom obliku ili na drugi način. Pisani dogovor je naročito koristan jer se posao, mesto rada, radno vreme, naknada i drugi uslovi kasnije lakše mogu proveriti. Mnoge delatnosti imaju kolektivni ugovor (Kollektivvertrag). Njega zaključuju predstavnici poslodavaca i zaposlenih, a uređuje važne minimalne uslove, na primer razvrstavanje u platne grupe, minimalnu naknadu i posebne isplate. Zaposleni moraju savesno da obavljaju posao i da poštuju opravdana uputstva. Poslodavci moraju da isplaćuju ugovorenu naknadu, ispunjavaju obaveze zaštite i uredno prijave zaposlenje. Od bruto naknade se obično odbijaju dažbine i doprinosi. Isplaćena neto naknada je zato niža, dok socijalno osiguranje između ostalog pruža zaštitu u slučaju bolesti, nezgode, nezaposlenosti i u starosti. Radno vreme, pauze, odmor i odsustva treba da budu uređeni tako da se mogu pratiti. U slučaju bolesti treba brzo obavestiti preduzeće u skladu sa važećim pravilima, a traženu potvrdu dostaviti na vreme. Radni odnos može prestati otkazom, sporazumnim raskidom, istekom vremena ili drugim predviđenim razlozima. Mogu da važe različita pravila, pa treba čuvati dokumente i važne poruke. Zaposlenje donosi redovan prihod, socijalnu sigurnost i radno iskustvo. Njegova ograničenja između ostalog leže u obavezi poštovanja uputstava i u tome što promene ili gubitak radnog mesta mogu uticati na lično planiranje.