Religija u Austriji

Religija mnogim ljudima nudi odgovore na pitanja o smislu, životu, smrti i odgovornosti. Može pružiti zajednicu, obrede i utehu, ali je svaka osoba živi na svoj način. Hrišćanstvo je imalo posebno snažan istorijski uticaj na Austriju. Katoličke i protestantske crkve, kao i pravoslavne i druge hrišćanske zajednice, deo su verskog života. Jevrejski život ima dugu istoriju u Austriji, a progonima mu je naneta velika šteta. Jevrejske zajednice, kultura i rad na očuvanju sećanja i dalje su važan deo društva. Muslimanski život u Austriji je raznolik i obuhvata različito poreklo, tradicije i verska usmerenja. Džamije i udruženja, u zavisnosti od zajednice, služe za molitvu, obrazovanje i društvenu razmenu. Zastupljene su i druge religije i svetovne filozofije. Istovremeno, deo stanovništva se izjašnjava kao nekonfesionalan, nereligiozan, ateistički ili agnostički opredeljen. Sloboda veroispovesti štiti lična uverenja i njihovo praktikovanje u okviru opšteg pravnog poretka. Niko ne treba da bude u nepovoljnijem položaju zbog svoje religije ili nepripadanja verskoj zajednici. Religija je prisutna kod kuće, u bogomoljama, zajednicama, a delimično i u školi. Odluka o tome koliko će se strogo poštovati pravila, odeća, hrana, molitve ili praznici ne određuje se samo pripadnošću nekoj religiji. Verski praznici mogu istovremeno biti verski događaji, porodične proslave i kulturni običaji. Zato ljudi isti praznik mogu obeležavati sa različitim značenjem i intenzitetom. Kada se uverenja susretnu, pomažu poštovanje, jasne granice i razgovor zasnovan na činjenicama. Sloboda veroispovesti omogućava raznolikost, ali ne opravdava prinudu niti kršenje prava drugih.