Tradicije u Austriji

Tradicije su navike i oblici izražavanja koji se prenose tokom dužeg vremena. Mogu pripadati porodici, mestu, verskoj zajednici, profesiji ili regionu. Godišnji ciklus oblikuje veliki deo austrijskih običaja. Advent, Božić, poklade, Uskrs, proslava žetve i lokalne svečanosti obeležavaju se različito, u zavisnosti od regiona i porodice. Župne i seoske svetkovine (Kirchtag, Kirtag) i druge seoske svečanosti često povezuju verske povode s muzikom, hranom, pijacom i druženjem. Danas na njima mogu učestvovati i ljudi koji nisu vernici. Poljoprivredne tradicije, kao što su odlazak stoke na planinske pašnjake, povratak s njih ili proslave žetve, povezane su s radom i godišnjim dobom. Javne manifestacije ponekad prikazuju samo svečani deo stvarnog radnog života. Narodna nošnja je odeća karakteristična za pojedine regione; među nju mogu spadati, na primer, dirndl i kožne pantalone. Kroj, prilika i značenje se razlikuju, a ne nose svi u Austriji narodnu nošnju. Duvаčki orkestri, horovi, streljačka udruženja, vatrogasna društva i druga udruženja u mnogim mestima doprinose održavanju proslava i običaja. Dobrovoljni rad često je važniji od samog vidljivog dana proslave. Hrana i zanati takođe čuvaju znanje. Recepti, kalupi za pečenje, rezbarije, tekstilne tehnike i ukrasi menjaju se kada se pojave novi sastojci, alati i ideje. Tradicije nisu automatski drevne, nepromenjene niti svima prijatne. Mogu nastati nove, mogu se komercijalizovati ili se mogu kritički preispitati zbog isključivanja, rodnih uloga i problematičnih prikaza. Živi običaji omogućavaju učešće, promenu i pitanja postavljena s poštovanjem. Njihova vrednost ne zavisi samo od navodno čistog porekla, već i od današnjeg značaja za zajednicu.