Заштита потрошача у Босни и Херцеговини

Потрошач је уопштено лице које прибавља робу или услуге првенствено за приватну, а не пословну употребу. Заштита потрошача у Босни и Херцеговини обухвата општа правила и рад институција на различитим нивоима, па надлежно тело може зависити од трговца, сектора и места. Пре куповине, трговац треба да пружи разумљиве информације о производу или услузи, цени, важним условима и идентитету предузећа. Обмањујуће тврдње, скривени услови и неправедан притисак могу потрошачу отежати слободан избор. Рачун или фискални рачун, који се често назива „račun“ или „fiskalni račun“, важан је доказ. Уговор, потврда поруџбине, оглас, гарантни документ, амбалажа и доказ о уплати такође могу показати шта је трговац обећао. Када је роба неисправна или не одговара уговору, потрошач може имати право на правна средства према продавцу. Комерцијална гаранција произвођача може донети додатне погодности, али не мора да замени права која произлазе из саме продаје. И на слабо обављену услугу може се уложити приговор. Потрошач треба да опише договорени резултат, објасни недостатак и наведе практичан захтев, као што су исправка, довршење услуге, снижење цене, замена или повраћај новца, када је то законом предвиђено. Куповина на даљину и преко интернета захтева посебан опрез јер купац не може унапред да прегледа производ. Пре плаћања треба проверити идентитет продавца, услове испоруке и поврата, укупну цену и евиденцију поруџбине. Писани приговор се често назива „reklamacija“ или „prigovor“. Ако трговац не реши проблем, зависно од спора могу бити надлежни потрошачка организација, тржишна инспекција, секторски регулатор, институција омбудсманског типа, поступак посредовања или суд. Заштита потрошача има ограничења. На приватну продају можда се не примењује на исти начин као на пословну продају, а решавање малог потраживања може да потраје. Зато су јасни докази и решење сразмерно спору посебно корисни.