Кривично право у Босни и Херцеговини

Кривично право у Босни и Херцеговини уређено је на више правних и институционалних нивоа. Државни органи баве се одређеним делима, док се институције Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске, Брчко дистрикта и кантона баве питањима из своје надлежности. Кривично дело, које се назива и „krivično djelo“ или „kazneno djelo“, мора бити дефинисано законом. За кривичну одговорност обично је потребно доказати забрањену радњу и захтевани облик свести, уз примену признатих основа за искључење одговорности и посебних правила. Полиција прикупља информације, обезбеђује доказе и утврђује могуће осумњичене. Тужилац, који се назива „tužilac“ или „tužitelj“, усмерава или надзире кривични предмет и одлучује да ли докази оправдавају покретање формалног поступка. Осумњичена и оптужена лица имају важна процесна права. Она обухватају право да разумеју оптужбу, да ћуте, да добију правну помоћ, да оспоравају доказе и да имају правично суђење пред независним судом. Хапшење не значи кривицу. Ограничење слободе захтева правни основ и процесну контролу, а притвор пре суђења разликује се од казне изречене после осуде. На суђењу тужилаштво мора да докаже оптужбу према прописаном кривичном стандарду. Одбрана може да испитује сведоке, износи доказе, улаже правне приговоре и користи доступне правне лекове против одлуке. Казне и мере зависе од кривичног дела и околности. Могу обухватати затворску казну, новчану казну, условну осуду, мере безбедности, одузимање имовине или друге последице предвиђене меродавним законом. Жртве могу пријавити кривична дела, доставити доказе, тражити информације и затражити заштиту када је то примерено. Захтеви за накнаду штете понекад се могу решавати у кривичном поступку, али може бити потребна и посебна грађанска парница.