Krivično pravo u Bugarskoj

Bugarsko materijalno krivično pravo zasniva se na Наказателен кодекс, odnosno Krivičnom zakoniku. On definiše krivična dela, oblike odgovornosti, moguće kazne i okolnosti koje mogu uticati na odgovornost. Krivični postupak uređuje kako nadležni organi utvrđuju činjenice i donose odluke. Postupak može obuhvatiti početnu prijavu, istražne radnje, prikupljanje dokaza, tužilačko razmatranje, sudski postupak i preispitivanje pred višim sudom. Policija i istražni organi obavljaju mnoge poslove prikupljanja dokaza. Tužilac nadzire ili usmerava važne delove predistražnog postupka i odlučuje da li dokazi opravdavaju podizanje optužbe pred sudom. Sud samostalno odlučuje o predmetu koji mu je iznet. Tužilaštvo mora da dokaže krivičnu odgovornost prema propisanom standardu, a okrivljeni uživa pretpostavku nevinosti. Bugarski postupak koristi različite izraze za osobu u različitim fazama. „Обвиняем“ označava formalno optuženu osobu u predistražnoj fazi, dok se „подсъдим“ obično odnosi na okrivljenog čiji je krivični predmet pred prvostepenim sudom. Osumnjičena ili optužena osoba ima važna prava na odbranu. Ona obuhvataju pravo da razume optužbu, koristi pomoć branioca, iznosi ili osporava dokaze i dobije tumačenje kada je to zakonom propisano. Žrtve mogu prijaviti sumnju na krivično delo i mogu imati procesna prava na obaveštenja, zaštitu, učešće ili naknadu štete. Njihova tačna uloga zavisi od krivičnog dela i faze postupka. Dokazi mogu obuhvatati iskaze svedoka, dokumenta, stručna mišljenja, elektronski materijal, fizičke predmete i procesne zapise. Važno je da se prikupljaju zakonito i čuvaju pouzdano, jer svaka tvrdnja ili privatni snimak nemaju istu dokaznu vrednost. Kazne mogu obuhvatati zatvor, uslovnu osudu, novčane kazne i druge pravne posledice. Krivična odgovornost se razlikuje od građanske naknade štete, iako isti događaj može dovesti i do krivičnog postupka i do zahteva za naknadu štete.