Pravo u Bugarskoj

Bugarska ima kontinentalni pravni sistem. Njena pravila su uglavnom sadržana u Ustavu, zakonicima, zakonima, propisima i drugim službenim aktima, a ne zasnivaju se prvenstveno na ranijim sudskim presudama. Ustav je najviši nacionalni pravni akt. On definiše glavne državne institucije, osnovna prava i osnovna ograničenja javne vlasti. Bugarska je članica Evropske unije. Pravo Evropske unije zato čini deo pravnog okvira; neka pravila EU primenjuju se neposredno, dok se druga sprovode kroz bugarsko zakonodavstvo. Narodna skupština donosi zakone. Savet ministara, ministarstva, opštine i druga ovlašćena tela mogu donositi detaljnija pravila u okviru ovlašćenja koja im daje zakon. Bugarsko pravo razdvaja pitanja privatnog prava od pitanja javnog prava. Privatno pravo obuhvata ugovore, imovinu, porodična pitanja i naknadu štete, dok javno pravo obuhvata oblasti kao što su uprava, porezi, regulacija i krivično pravosuđe. Sudovi su organizovani u različite grane i nivoe. Redovni sudovi uglavnom rešavaju građanske i krivične predmete, dok upravni sudovi preispituju mnoge odluke i postupke javnih vlasti. Pravni postupak često počinje pisanom tužbom, zahtevom, pritužbom ili službenom odlukom. Prikupljaju se dokazi, druga strana može odgovoriti, a nadležni organ ili sud donosi obrazloženu odluku koju viši organ ponekad može preispitati. Bugarski je službeni jezik javnih institucija i sudskih postupaka. Za dokumente na stranom jeziku može biti potreban prevod na bugarski, a za formalne dokumente često su potrebni potpisi, registracija, overa ili drugi propisani oblik. Ostvarivanje pravnih prava ima praktična ograničenja, jer su važni pravilan postupak, nadležni organ, dokazi i rokovi. Opšte informacije mogu objasniti sistem, ali kada su prava, novac, boravište ili odgovornost ozbiljno ugroženi, može biti potreban advokat (адвокат) iz Bugarske.