Dodatno obrazovanje u Hrvatskoj

Dodatno obrazovanje u Hrvatskoj obuhvata organizovano učenje nakon početnog obrazovanja ili uporedo s njim. Uobičajeni hrvatski izrazi su obrazovanje odraslih za obrazovanje odraslih i cjeloživotno učenje za celoživotno učenje. Ljudi koriste dodatno obrazovanje da unaprede postojeći posao, vrate se učenju, promene zanimanje, steknu digitalne ili jezičke veštine ili se posvete ličnom interesovanju. Odgovarajući oblik zavisi od željenog ishoda. Pružaoci obrazovanja mogu biti ustanove za obrazovanje odraslih, visokoškolske ustanove, strukovne škole, poslodavci, strukovna tela, udruženja i privatne organizacije za obuku. Njihovi kursevi nemaju svi isti status. Neki programi vode do formalno priznatih kvalifikacija ili delova kvalifikacija. Drugi nude stručno usavršavanje, pripremu, kratku praktičnu obuku ili samo potvrdu o prisustvu. Prekvalifikacija obično označava osposobljavanje za drugi profesionalni smer. Ne treba je mešati sa kratkim kursom koji dodaje jednu veštinu, ali ne daje novu kvalifikaciju. Učenje se može odvijati uživo, na internetu, na poslu ili u kombinovanom formatu. Provera znanja može podrazumevati testove, projekte, praktične demonstracije, prisustvo ili nikakvu formalnu procenu. Dodatno obrazovanje može poboljšati samopouzdanje, mobilnost i radni učinak. Njegova ograničenja uključuju vreme, trošak, neujednačen kvalitet pružalaca usluga i mogućnost da poslodavac ili nadležni organ ne prihvati dobijenu potvrdu za određenu namenu. Pre upisa, polaznici treba da provere pružaoca, uslove za upis, opterećenje, način procene, završni dokument i priznavanje. Treba i da pitaju da li su potrebni praktično iskustvo, oprema ili dodatni ispiti. Najbolji prvi korak je kratka procena veština u odnosu na konkretan cilj. Tako se može utvrditi da li je potrebna puna kvalifikacija, ciljana obuka, praksa pod nadzorom ili samo kratak kurs za obnavljanje znanja.