Уметност у Мађарској

Мађарска уметност развијала се кроз локалне традиције и ширу европску размену. Њеном развоју допринели су краљевски дворови, цркве, градови, села, мањинске заједнице, приватни покровитељи, јавне установе и независни уметници. Народна уметност (népművészet) обухвата вез, украшену керамику, резбарство, народну ношњу, музику, песму и плес. Мотиви се разликују по регионима, а предмети који се данас излажу као наслеђе некада су имали друштвену или практичну употребу. Мађарска књижевност има посебан културни значај јер је језик тесно повезан са идентитетом. Поезија, романи, драма, есеји и књижевност за децу истражују приватни живот, историју, припадност, хумор и политичке промене. Музика се креће од сеоских традиција и музичког стваралаштва Рома до класичног компоновања, оперете, џеза, рока, електронске музике и савремених експеримената. Народна музичка грађа може се чувати, преуређивати, проучавати или користити за стварање нечег новог. Покрет танцхаз, односно плесна кућа (táncház), створио је просторе за учење традиционалне музике и плеса кроз учешће. Он посматра наслеђе као заједничку активност, а не само као сценски наступ. Архитектура у Мађарској показује средњовековне, османске, барокне, историцистичке, сецесијске, модернистичке, социјалистичке и савремене слојеве. Улице и зграде често откривају више раздобља на малом простору. Музеји, галерије, позоришта, биоскопи, концертне дворане, библиотеке, уметничке школе, фестивали, атељеи и друштвени центри подржавају уметнички живот. У неким местима, посебно у Будимпешти, приступ и културни ресурси концентрисанији су него другде. Уметници могу да славе националне традиције, преиспитују колективно памћење, описују искуства мањина или стварају без националне теме. Ниједан појединачни стил не може да представља сву уметност у Мађарској.