Mađarsko materijalno krivično pravo uglavnom je uređeno Krivičnim zakonikom, koji se obično naziva Büntető Törvénykönyv, odnosno Btk. On opisuje zabranjeno ponašanje i pravne posledice koje iz njega mogu proisteći. Krivični postupak, büntetőeljárás, uređuje istragu, krivično gonjenje, suđenje, dokaze i pravna sredstva. Procesne garancije važe uporedo s ovlašćenjima policije, tužilaca i sudova. Policija obično sprovodi istragu, dok tužilaštvo usmerava ili nadzire važne delove krivičnog gonjenja i, kada je primereno, podiže optužnicu. Sudovi samostalno odlučuju o krivičnoj odgovornosti i sankcijama. Osumnjičeni ili optuženi ima pravo na odbranu, uključujući pristup pravnoj pomoći i zaštitu od prinudnog samooptuživanja. Tačna prava i dužnosti zavise od formalne uloge osobe i faze postupka. Branilac se na mađarskom naziva védő. U nekim slučajevima zastupanje je obavezno, a u drugim osoba može da odluči da li će angažovati branioca. Žrtve mogu da prijave krivična dela, pruže dokaze, dobijaju informacije i ostvaruju procesna prava. Neke mogu tražiti i naknadu povezanu s krivičnim postupkom ili kroz zaseban postupak. Svedoci uglavnom moraju zakonito da sarađuju i govore istinu, ali u osetljivim situacijama mogu da važe zaštitne mere. Svedok treba da razjasni svoj status pre nego što odgovori na pitanja koja bi mogla da ga izlože krivičnoj odgovornosti. Kazne i druge mere zavise od krivičnog dela i okolnosti. Krivična evidencija, pritvor, zaplena imovine, putovanja, zaposlenje i imigracioni status mogu biti pogođeni.
Krivično pravo u Mađarskoj
Krivično pravo u Mađarskoj definiše krivična dela, kazne i postupke za istragu i suđenje u slučajevima sumnje na krivično delo. Policija, tužioci, sudovi, branioci, žrtve i svedoci imaju različite uloge. Smatra se da je osoba optužena za krivično delo nevina dok se krivica ne utvrdi u skladu sa zakonom.
VivAVia can make mistakes. Check important information.