Životne faze u Mađarskoj

Rođenje i rano detinjstvo obično su usredsređeni na neposrednu brigu, zdravstvenu podršku i porodične odnose. Ime, proslava dolaska bebe i mogući verski obredi zavise od uverenja i želja porodice. Deca obično u etapama ulaze u organizovano obrazovanje, počev od ranog vaspitanja ili vrtića, a zatim nastavljaju školovanje. Polazak u školu donosi nove navike, odgovornosti, prijateljstva i kontakte između porodica i nastavnika. Adolescencija često podrazumeva veću samostalnost, odluke o daljem obrazovanju ili stručnom usavršavanju i bliže odnose sa vršnjacima. Mladi mogu da usklađuju porodična očekivanja sa sopstvenim planovima i identitetom. Odraslo doba može uključivati posao, visoko obrazovanje, partnerski odnos, brak, samostalan stan ili roditeljstvo. Ovi koraci mogu se odvijati različitim redosledom, a neki ljudi ne biraju sve od njih. Brak ima društveno i pravno značenje, ali je dugotrajna partnerska veza bez braka takođe deo života u Mađarskoj. Venčanja mogu objediniti građansku ceremoniju, verske elemente, muziku, hranu, govore i regionalne običaje. Rođendani su uobičajene lične proslave, a mnogi obeležavaju i névnap, odnosno imendan. Njegov značaj varira od jednostavne čestitke do porodičnog okupljanja. Kasniji život može doneti penziju, ulogu bake ili deke, nove navike, potrebu za negom i veću zavisnost od podrške porodice ili zajednice. Stariji ljudi nisu jedinstvena grupa i mnogi ostaju aktivni na poslu, u kulturi, volontiranju ili porodičnom životu. Smrt se obeležava praktičnim pripremama, žalovanjem, sahranama, posetama groblju i sećanjem. Verske i nereligijske prakse postoje uporedo, a ponašanje s poštovanjem treba da se vodi željama preminule osobe i porodice.