Porezi na Kosovu

Poreski obveznik na Kosovu može biti zaposleni, rezident, nerezident, samozaposleno lice, preduzeće, poslodavac, zakupodavac, vlasnik imovine, uvoznik ili osoba koja prima prekogranični prihod. Rezidenti se uglavnom oporezuju na oporezivi prihod ostvaren na Kosovu i u inostranstvu, dok se nerezidenti uglavnom oporezuju na prihod sa izvora na Kosovu i prihod povezan sa stalnom poslovnom jedinicom. Oporezivi dohodak fizičkog lica može obuhvatati zaradu, poslovni prihod, zakupninu, kamatu, kapitalnu dobit, penzije, dobitke na lutriji ili od kockanja, prihod od nematerijalne imovine i drugi zakonom propisan prihod. Oporezivi iznos obično polazi od bruto prihoda i umanjuje se za odbitke dozvoljene za odgovarajući porez i period. Godišnji razredi poreza na dohodak fizičkih lica su: 0% na iznos do 960 EUR, 4% na deo iznad 960 EUR do 3.000 EUR, 81,60 EUR plus 8% na deo iznad 3.000 EUR do 5.400 EUR, i 273,60 EUR plus 10% na deo iznad 5.400 EUR. Mesečni porez po odbitku na zarade koristi razrede od 0% do 80 EUR, 4% na iznos iznad 80 EUR do 250 EUR, 8% iznad 250 EUR do 450 EUR i 10% iznad 450 EUR. Sekundarni poslodavac uglavnom zadržava 10% oporezive zarade. Konkretan obračun ipak može zavisiti od vrste prihoda, izuzeća, odbitaka, perioda i prijavnog obrasca. Samozaposlena lica sa godišnjim bruto prihodom do 50.000 EUR često mogu biti obuhvaćena režimom oporezivanja bruto prihoda, osim ako izaberu oporezivanje stvarnog prihoda ili se primenjuje zakonski izuzetak. Uobičajene stope su 3% za trgovinu, prevoz, poljoprivredu i slične delatnosti i 9% za usluge, stručne, zanatske, zabavne i slične delatnosti. Prihod iznad 50.000 EUR ili izbor oporezivanja stvarnog prihoda uglavnom vodi progresivnom porezu na oporezivi dohodak fizičkog lica. Doprinosi za penzijsko osiguranje predstavljaju dodatnu obavezu. Klasifikacija delatnosti i zakonski izuzeci određuju odgovarajući tretman. Poslodavci zadržavaju porez na dohodak fizičkih lica pri isplati ili knjiženju zarade, elektronski prijavljuju zarade i penzijske doprinose kroz odgovarajući postupak WM ili CM i vode evidenciju zaposlenih. Doprinos poslodavca uglavnom iznosi najmanje 5% bruto zarade, a odbitak zaposlenog uglavnom je najmanje 5%; dobrovoljni doprinosi mogu povećati udeo svake strane do 15% kada to penzijski zakon dozvoljava. Prijave i uplate zarada i penzijskih doprinosa uglavnom dospevaju od prvog do petnaestog dana narednog meseca. Preduzeća rezidenti Kosova uglavnom se oporezuju na oporezivi prihod ostvaren na Kosovu i u inostranstvu. Nerezidenti se uglavnom oporezuju na prihod sa izvora na Kosovu i prihod povezan sa stalnom poslovnom jedinicom. Preduzeća sa bruto prihodom do 30.000 EUR često mogu plaćati 3% na prihode od trgovine, proizvodnje, prodaje, prevoza, poljoprivrede i sličnih delatnosti ili 9% na prihode od usluga, stručnih, zanatskih, zabavnih i sličnih delatnosti. Bruto prihod iznad 30.000 EUR ili izbor oporezivanja stvarnog prihoda uglavnom vode porezu na dobit preduzeća od 10% na oporezivi prihod. Pravni oblik, rezidentnost, delatnost, računovodstveni metod, izuzeća i promet određuju primenljivo pravilo. Registracija preduzeća ne zamenjuje poresku registraciju. Preduzeća moraju da vode evidenciju prodaje, nabavke, gotovine, kapitala i finansija i da pripremaju izveštaje potrebne za svoj status. Pravila o transfernim cenama važe za kontrolisane prekogranične transakcije. Porez na dodatu vrednost (PDV; TVSH) obično zahteva registraciju kada oporezivi promet u kalendarskoj godini pređe 30.000 EUR. Standardna stopa iznosi 18%, a snižena 8% za isporuke obuhvaćene zakonom. Oporezive domaće isporuke i uvoz mogu biti predmet PDV-a, dok se izvoz, izuzeća, odbitak ulaznog poreza, pravila o obrnutom obračunu i usluge iz inostranstva moraju proceniti prema konkretnoj transakciji. Registrovani obveznici uglavnom podnose i plaćaju mesečni PDV od prvog do dvadesetog dana narednog meseca i moraju da vode knjige nabavke i prodaje i izdaju ispravne fakture. Dobrovoljna odjava može biti moguća kada su isporuke u prethodnoj kalendarskoj godini bile ispod 30.000 EUR i ispunjeni su zakonski uslovi. Porez po odbitku može se primenjivati na zarade, penzije, zakupnine, kamate, naknade za imovinska prava, dobitke na lutriji ili od kockanja, posebne kategorije i isplate nerezidentima. Uobičajene stope uključuju 9% na zakupninu, 10% na kamate i imovinska prava, 1% ili 3% za posebne kategorije i 5% za usluge nerezidenata kada se ne primenjuje drugačiji poreski ugovor. Porez po odbitku uglavnom dospeva pri isplati ili knjiženju i obično se prijavljuje i plaća od prvog do petnaestog dana narednog meseca. Za periode od 2025. međunarodni postupak za porez po odbitku uglavnom uključuje polje za državu i više obično ne zahteva ranije zasebne ugovorne obrasce kada se primenjuje novi postupak. Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja može promeniti stopu ili postupak, pa treba proveriti dokaz o rezidentnosti, stvarno vlasništvo i konkretan ugovor. Porez na nepokretnu imovinu uređuje nacionalni okvir, a sprovode ga opštine. Obaveza obično pripada vlasniku, ali se po zakonskom redosledu može preneti na zakonitog ili faktičkog posednika. Račun zavisi od procenjene vrednosti, kategorije i lokacije nepokretnosti, površine, vlasničkog udela i tretmana primarnog prebivališta. Odeljenje za porez na imovinu i opštinska kancelarija za porez na imovinu bave se porezom, dok Kosovska katastarska agencija ili opštinska katastarska kancelarija mogu da isprave katastarske podatke. Stope, olakšice, procena i rokovi mogu se razlikovati po periodu i opštini; ako su podaci o nepokretnosti ili račun pogrešni, treba koristiti postupak za ispravku ili pritužbu. Carina Kosova upravlja carinskim područjem i međunarodnom trgovinom. Uvozni dug može obuhvatiti carinu, PDV na uvoz, akcizu i druge granične dažbine, zavisno od tarifne klasifikacije, carinske vrednosti, porekla, carinskog postupka i izuzeća. Povlašćena carinska stopa zahteva primenljiv sporazum i dokaz o poreklu. Carinski postupci odvojeni su od prijava centralnih poreza, iako jedna uvozna transakcija može stvoriti više poreskih obaveza. TAK obezbeđuje registraciju, utvrđivanje, naplatu, inspekciju, reviziju, izvršenje, kazne i povraćaje centralnih poreza. Poreski obveznici uglavnom pribavljaju fiskalni broj, formiraju poreski profil, registruju se za PDV ili zaposlene kada je potrebno, čuvaju izvornu dokumentaciju, koriste fiskalni uređaj ili odobren softver kada je propisano, izdaju račune ili fakture i podnose prijave preko TAK EDI-ja ili elektronskih usluga. Porezi se plaćaju u evrima. Zahtevi za povraćaj ili poreski kredit koji ispunjavaju uslove podnose se postupkom KRR. Uobičajeni rokovi su od prvog do dvadesetog dana za mesečni PDV i pripadajuće knjige, od prvog do petnaestog za mesečne prijave zarada i poreza po odbitku, tromesečne akontacije ili prijave malih preduzeća, kao i godišnje prijave poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dobit preduzeća i partnerstva, uglavnom od 1. januara do 31. marta naredne godine. Ako rok pada na praznik, pomera se na sledeći radni dan. Kašnjenje sa prijavom ili uplatom može dovesti do kamate, kazni i izvršenja. Revizije ili provere TAK-a mogu dovesti do dodatnog poreskog rešenja, koje obveznik može osporiti upravnim prigovorom i žalbom, a gde je dostupno i sudskim preispitivanjem. Prava poreskih obveznika obuhvataju informisanje, zastupanje, poverljivost, pristup relevantnim spisima i dokazima, ispravku ili povraćaj kada to zakon propisuje i preispitivanje osporene odluke. Konačna obaveza može obuhvatiti i penzijske doprinose, carinu, akcizu ili PDV na uvoz, pa poslovnu ili prekograničnu transakciju treba proceniti u odnosu na sve nadležne organe, a ne samo kroz poresku registraciju.