Krivično pravo u Severnoj Makedoniji

Krivični zakonik, na makedonskom Кривичен законик ili KZ, glavni je izvor pravila o krivičnim delima i sankcijama u Severnoj Makedoniji. Poštuje načelo da se ponašanje može kazniti samo ako ga je zakon u relevantnom trenutku definisao kao krivično delo. Ako je kasniji propis povoljniji za optuženog, primenjuje se povoljniji propis. Fizička i pravna lica mogu biti krivično odgovorna pod uslovima utvrđenim KZ-om. Sankcije obuhvataju zatvor, novčane kazne, alternativne mere, mere bezbednosti, vaspitne mere i oduzimanje imovine. Konkretna posledica zavisi od krivičnog dela, umišljaja ili nehata, štete, ranijih osuda i olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti. Zakonik o krivičnom postupku, na makedonskom Закон за кривичната постапка ili ZKP, uređuje postupak od krivične prijave do istrage i suđenja. Javno tužilaštvo vodi predistražni i istražni postupak, usmerava Ministarstvo unutrašnjih poslova, Finansijsku policiju i Carinsku upravu, prikuplja dokaze i traži sudske naloge kada je zakonom potrebno odobrenje suda. Može odlučiti i o odlaganju gonjenja, izdavanju kaznenog naloga ili sporazumu o priznanju krivice, kao i podneti optužnicu i zastupati je. Nadležno osnovno javno tužilaštvo vodi prvu fazu tužilačkog postupka; predmeti organizovanog kriminala i korupcije mogu pripasti specijalizovanom Osnovnom javnom tužilaštvu za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije. Žalbeni postupak vodi jedan od apelacionih sudova u Bitolju, Skoplju, Štipu ili Gostivaru, a konačna instanca je Vrhovni sud. Osoba može policiji ili Javnom tužilaštvu prijaviti krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Državni organi, javna preduzeća i ustanove dužni su da prijave takvo delo kada za njega saznaju. Prijava treba da navede poznate dokaze i sačuva relevantne tragove, predmete i podatke. Digitalni kriminal može se prijaviti Odeljenju za privredni i kompjuterski kriminal SVR Skoplje, drugoj jedinici SVR-a ili na cybercrime@moi.gov.mk. Optuženi se smatra nevinim i ima pravo da ćuti, posavetuje se sa advokatom, dobije informacije o optužbi i dokazima, osporava dokaze, iznosi dokaze odbrane i podnese žalbu. Ima i obaveze, kao što su postupanje po zakonitim pozivima i nalozima i nesprečavanje postupka. Nezakonito pribavljeni dokazi se isključuju. Učesniku koji ne razume jezik postupka može se obezbediti besplatni tumač ili prevod. Pritvor i druga ograničenja slobode mogu se odrediti samo kada su neophodni i u najkraćem potrebnom trajanju. Krivičnu sankciju izriče sud, a ne tužilac ili policija. Oštećeni i žrtva mogu dobiti informacije, učestvovati u postupku, podneti imovinskopravni zahtev i koristiti prava na pritužbu ili žalbu prema ZKP-u. Posebna procesna zaštita pruža se ranjivim žrtvama, kao i deci žrtvama ili svedocima. Žrtva krivičnog dela za koje se može izreći najmanje četiri godine zatvora, a koja je pretrpela tešku psihofizičku štetu, može ispunjavati uslove za savetnika koji se finansira iz državnih sredstava, prema važećim pravilima. Zakon o isplati novčane naknade žrtvama nasilnih krivičnih dela primenjuje se na zahteve od 25. maja 2023. godine. Njegova Komisija za novčanu naknadu može odobriti naknadu troškova lečenja i medicinskih pomagala, izgubljene zarade, troškova sahrane, izgubljenog izdržavanja ili solidarne pomoći kada su ispunjeni zakonski uslovi i zahtevi za dokazivanje. Naknada se ne isplaćuje automatski. Na decu se primenjuje Zakon o pravdi za decu. Dete je osoba mlađa od 18 godina, a krivične sankcije primenjuju se tek od navršene 14. godine. Zakon razlikuje decu od 14 do 16 godina i decu stariju od 16, a mlađu od 18 godina, i propisuje postupke za decu u riziku, uključujući decu mlađu od 14 godina. Sudija za decu ili veće za decu primenjuje uzrastu prilagođene vaspitne i alternativne mere ili sankcije, uzimajući u obzir najbolji interes deteta. Pritvor i zadržavanje imaju izuzetan status. Pravila obuhvataju i mlađa punoletna lica od 18 do navršene 21. godine i posebnu zaštitu dece žrtava i svedoka. Ponašanje u saobraćaju može dovesti do prekršajnog ili krivičnog postupka. Obične povrede pravila uglavnom se rešavaju kroz prekršajni postupak, postupak izdavanja platnog naloga ili saobraćajnu meru. Krivična odgovornost može nastati prema članu 297-a KZ-a za bezobzirnu vožnju, uključujući alkoholisanost, vožnju bez dozvole, vožnju za vreme važeće zabrane, vožnju u zabranjenom smeru ili prekomernu brzinu. Povreda ili smrt mogu predstavljati dodatna krivična dela prema KZ-u. Digitalni predmeti mogu se odnositi na neovlašćeni pristup računarskom sistemu ili njegovo oštećenje, kompjutersko falsifikovanje ili zloupotrebu ličnih podataka. Sektor za kompjuterski kriminal pri Ministarstvu unutrašnjih poslova i njegove jedinice za privredni i kompjuterski kriminal obavljaju relevantne policijske poslove, dok krivično gonjenje sprovodi Javno tužilaštvo. Digitalni dokazi se oduzimaju ili pretražuju prema ZKP-u, uz sudski nalog kada je potreban. Funkcija sajber-bezbednosti MVR-SOC-a odvojena je od krivičnog gonjenja. Krivični postupci nemaju jedinstveno trajanje ni fiksnu cenu. Važi pravo na suđenje u razumnom roku, ali stvarno trajanje zavisi od dokaza, broja učesnika, veštačenja, žalbi i drugih okolnosti. Troškovi advokata, veštaka, tumača i putovanja zavise od predmeta i važećih naloga. Primarna besplatna pravna pomoć pruža savetovanje, informacije i pomoć pri popunjavanju obrazaca osobama koje ispunjavaju uslove i borave u Severnoj Makedoniji. Sekundarna pomoć zavisi od prihoda i imovine. Krivična odbrana i zastupanje uređeni su ZKP-om, a ne opštim postupkom za besplatnu pravnu pomoć. Važeći su KZ, ZKP i pravila o pravdi za decu; prijavljeni nacrti novih zakonika predstavljaju planove reforme i trenutno nisu na snazi.