Историја Северне Македоније

Докази о најранијим периодима обухватају насеља из неолита, бронзаног и гвозденог доба, насеља на сојеницама у Охридском језеру и археолошко налазиште Кокино. У антици су постојале пеонске и античке македонске политичке заједнице; уследили су ширење Филипа II и Александра у IV веку пре нове ере, хеленистичке промене и римско освајање 148. године пре нове ере. Рим је ову област укључио у провинцију Македонију, а после 395. године, у касној антици, завладала је Византија. Територија данашње Северне Македоније не поклапа се са целокупним простором ниједног античког македонског краљевства. Насељавање Словена проширило се током VI и VII века. Христијанизација у IX веку представљала је оквир за мисије повезане са Ћирилом и Методијем и за рад Климента и Наума. Охридска књижевна школа постала је значајно средиште словенске писмености. Држава повезана са Самуилом постојала је приближно у X и почетком XI века, после чега су се смењивале византијска, бугарска и српска власт. Укључивање у Османско царство почело је у XIV веку и трајало до 1912. године. Османски записи, као што су порески регистри, судски списи, царски декрети и документи о задужбинама, показују административне, урбане, руралне, верске и демографске промене. Османске милетске категорије не треба изједначавати са савременим националним идентитетима. Током XVIII и XIX века, школе, штампарство, црквена јурисдикција и супротстављени грчки, бугарски, српски и македонски политички пројекти обликовали су јавни живот. Унутрашња македонска револуционарна организација, позната као ИМРО или ВМРО, основана је 1893. године. Илинденски устанак и Крушевска република уследили су 1903. године. Балкански ратови 1912–1913. и Букурештанско решење поделили су ширу македонску област; вардарски део постао је део Србије, а касније и југословенске државе. Централизација између два светска рата, миграције и спорови о језику и образовању утицали су на становништво. Први светски рат захватио је ово подручје и преко Солунског фронта. Током Другог светског рата, окупација и административна подела, отпор и сарадња са окупатором променили су свакодневни живот. Уништење јеврејских заједница део је ове историје и захтева посебну пажњу посвећену локалним актерима, окупационим властима и сачуваним записима. Прво заседање АСНОМ-а 2. августа 1944. поставило је институционални оквир послератне македонске републике. У Југославији су Народна Република, а касније Социјалистичка Република Македонија, прошле кроз стандардизацију македонског језика 1945. године, индустријализацију, социјалистичку модернизацију и једнопартијску власт. Македонска православна црква прогласила је аутокефалност 1967. године, што и даље има верски и историјски значај. Република је одржала референдум о независности 8. септембра 1991. и усвојила устав 17. новембра 1991. У Уједињене нације примљена је 8. априла 1993. под привременим називом. Оружани сукоб 2001. довео је до Охридског оквирног споразума, који је уредио прекид ватре, децентрализацију, употребу језика и организацију мултиетничке јавне управе. Преспански споразум потписан је 17. јуна 2018, а ступио је на снагу 12. фебруара 2019; званични назив државе за све употребе постао је Република Северна Македонија, док су називи македонског језика и националности остали непромењени. Северна Македонија приступила је НАТО-у 27. марта 2020. Охрид повезује више периода: Лихнидос, ранохришћанске базилике, византијску сакралну архитектуру, османски урбани слој и савремено сећање. УНЕСКО је 1979. уписао природне вредности охридског региона, 1980. његове културне вредности, а 2019. проширио упис преко границе. Унескова ознака не решава историјске или правне спорове. Преспански оквир разликује грчке и македонске историјске и културне референце и предвиђа билатерални интердисциплинарни одбор за историју, археологију и образовање, укључујући преглед уџбеника и наставних материјала ради откривања иредентистичких или ревизионистичких навода. Истраживање историје у Северној Македонији користи Државни архив Републике Северне Македоније, Музеј Републике Северне Македоније, Институт за националну историју, Археолошки музеј, Управу за заштиту културног наслеђа, музеје, археолошке доказе и научне публикације. Према достављеним архивским подацима, Државни архив омогућава јавни приступ читаоници и библиотеци радним данима од 09:00 до 14:00. Истраживачи обично треба да утврде релевантни архивски фонд или регистар и прате поступак захтева; оверене копије се издају на захтев и наплаћују према важећем ценовнику, док достављени подаци не наводе општу накнаду за читаоницу. Време приступа зависи од фонда, језика, стања грађе и услова за одобрење. Поуздан приказ раздваја археолошке доказе, архивске записе, каснија тумачења и колективно сећање. Не преноси савремене границе, етничке категорије или националне идентитете на античка и средњовековна друштва. Тврдње о континуитету који укључује античке Македонце, Самуила, Ћирила и Методија, Гоце Делчева, ИМРО, Илинден, Други светски рат, окупацију, отпор, избеглице, асимилацију или искуства мањина треба да наведу актере, период, изворе и историографску традицију.