Životne faze u Severnoj Makedoniji

Stanovništvo Severne Makedonije sve je starije, a broj dece opada. Godine 2023, 18.1% stanovništva imalo je 65 ili više godina, u poređenju sa 13.1% 2013. godine, dok se broj dece smanjio za oko 18% između 2011. i 2023. godine. Ove promene povećavaju praktičnu važnost podrške starijim osobama, osobama kojima je potrebna nega i prelazu iz škole na posao. Podrška u ranom detinjstvu uključuje javne vrtiće i centre za rani razvoj deteta. Upis u javne ustanove moguć je tokom cele godine, ali lokalna dostupnost zavisi od opštine i pružaoca usluge. Mesečna naknada za celodnevni boravak u javnoj ustanovi iznosi 1,490 MKD; naknade za poludnevni boravak iznose 298, 599 ili 806 MKD, a usluga u trajanju od jednog sata košta 65 MKD. Snižena naknada ili oslobađanje od plaćanja mogu da važe u slučajevima kao što su socijalni rizik, jednoroditeljsko domaćinstvo koje prima garantovanu minimalnu pomoć ili prirodna katastrofa. Obavezno osnovno obrazovanje uglavnom traje devet godina, od približno šeste do petnaeste godine života, i besplatno je. Roditelji ili staratelji dužni su da obezbede pohađanje nastave. Ministarstvo obrazovanja i nauke nadležno je za obrazovanje. Dodatak za obrazovanje može da pomogne učenicima osnovnih ili srednjih škola koji redovno pohađaju verifikovanu školu, ako domaćinstvo ima nizak prihod ili prima garantovanu minimalnu pomoć. Zahtev se podnosi centru za socijalni rad. Dečiji dodatak može da se ostvaruje dok dete ne navrši osamnaest godina. Podobnost zavisi od državljanstva, stalnog boravka i provere prihoda i imovine. Pravo uglavnom počinje podnošenjem zahteva. Promene relevantnih okolnosti moraju se prijaviti u roku od petnaest dana, a centar za socijalni rad preispituje slučaj najmanje jednom godišnje. Žalba se podnosi Ministarstvu socijalne politike, demografije i mladih. Jednokratna pomoć za novorođenče važi kada je dete rođeno u Severnoj Makedoniji, roditelj koji podnosi zahtev je državljanin, a imao je stalno prebivalište najmanje dvanaest meseci pre rođenja. Zahtev se podnosi centru za socijalni rad u roku od tri meseca od rođenja. Deca sa invaliditetom mogu da steknu pravo na poseban dodatak do navršene dvadeset šeste godine. Mladi bez roditeljskog staranja mogu da dobijaju podršku za stanovanje nakon četrnaeste godine do završetka srednjeg obrazovanja, uz moguću podršku za obrazovanje ili stanovanje posle osamnaeste godine pod određenim uslovima. Pre odlaska mlade osobe iz smeštaja treba pripremiti plan centra za socijalni rad. Podrška može da obuhvati i master studije, pod važećim uslovima. Politika za mlade zasniva se na Zakonu o učešću mladih i omladinskim politikama iz 2020. godine i Nacionalnoj strategiji za mlade 2023–2027. Opštine, saveti mladih i omladinske organizacije nude mogućnosti za učešće. Garancija za mlade povezuje mlade, naročito one uzrasta od petnaest do dvadeset devet godina koji nisu zaposleni, u obrazovanju niti na obuci, sa poslom, daljim obrazovanjem, obukom, praktičnim radom ili aktivnom merom zapošljavanja. Mladi se najpre prijavljuju Agenciji za zapošljavanje kao aktivni nezaposleni tražioci posla, prolaze profilisanje i razgovor i dobijaju individualni plan zapošljavanja. Prijava je obavezna; bez nje pristup nije automatski. Agencija bi u roku od četiri meseca trebalo da ponudi jednu od odgovarajućih mogućnosti. Za punoletne ne postoji jedinstvena naknada za prelazak u novu životnu fazu. Uobičajene mogućnosti uključuju zaposlenje, stručno ili visoko obrazovanje, obrazovanje odraslih i socijalnu zaštitu. Agencija za zapošljavanje sprovodi aktivne mere zapošljavanja. Domaćinstvo koje je materijalno ugroženo i nema imovinu koja može da ga izdržava može da podnese zahtev za garantovanu minimalnu pomoć preko centra za socijalni rad. Socijalno stanovanje i jednokratna pomoć zavise od slučaja, dostupnih programa i lokalnih uslova. Prebivalište, prihodi, imovina, invaliditet i funkcionalni status mogu da promene uslove za ostvarivanje prava. Od približno dvadeset šeste godine, izabrani dodaci za invaliditet i negu zavise od stručne procene. Dodatak za pomoć i negu drugog lica može da se ostvari kada funkcionalna ograničenja onemogućavaju obavljanje osnovnih svakodnevnih aktivnosti. Lična asistencija je uglavnom dostupna od osamnaeste do šezdeset pete godine i može da obuhvati do osamdeset sati mesečno. Pomoć u kući može da podrži osnovne i instrumentalne svakodnevne aktivnosti do osamdeset sati mesečno. Centar za socijalni rad koordinira pristup, a stručna komisija procenjuje relevantna funkcionalna ograničenja. Pravo na starosnu penziju uglavnom počinje sa 64 godine za muškarce i 62 za žene, uz najmanje petnaest godina penzijskog staža. Penzijskim sistemom upravlja PIOM, nacionalni sistem penzijskog i invalidskog osiguranja. Zasebna socijalna sigurnost za starije osobe uglavnom zahteva navršenih 65 godina, državljanstvo, stalno prebivalište tokom prethodnih petnaest godina, nepostojanje imovine kojom podnosilac može da se izdržava, odsustvo severnomakedonske ili strane starosne ili invalidske penzije ili rente, kao i procenu prihoda i imovine. Obično ovo pravo može da ostvari samo jedan supružnik ili partner u domaćinstvu. Zahtevi se podnose centru za socijalni rad, koji bi trebalo da donese odluku u roku od trideset dana. Relevantne promene moraju se prijaviti u roku od petnaest dana. Zdravstveno osiguranje preko ove usluge važi samo kada ne postoji drugi osnov za njega. Pristup nezi se uglavnom zasniva na funkcionalnoj sposobnosti, a ne na uzrastu. Moguće usluge obuhvataju pomoć u kući, ličnu asistenciju, usluge u zajednici ili dnevnom boravku, hraniteljsku brigu i smeštajnu negu. Postoje javno navedeni domovi za smeštaj, ali cene, pokrivenost, liste čekanja i dostupnost zavise od pružaoca usluge i opštine. U Severnoj Makedoniji ne postoji opšte, neograničeno pravo na dugotrajnu negu. U 2026. dodatak za negu iznosi 6,342 MKD za veći obim i 5,610 MKD za manji obim, prema primenljivoj proceni i pravilima. Formalni oblici alternativne nege obuhvataju opštu, specijalizovanu, privremenu, interventnu i srodničku hraniteljsku brigu. Hraniteljska briga pruža podršku tokom celog dana i može da traje do ponovnog ujedinjenja, usvojenja ili drugog trajnog rešenja. Hranitelj mora biti punoletan. Podrška za samostalan život može da pruži privremenu, dnevnu ili neprekidnu pomoć. Institucionalna nega se uglavnom smatra krajnjom opcijom, dok je proces deinstitucionalizacije proširio alternativne oblike podrške u zajednici. Sredinom 2024. godine 365 hraniteljskih porodica brinulo je o 616 dece; 99 dece bilo je u institucionalnom smeštaju tokom 2023. godine. Podrška u krizi počinje informisanjem, upućivanjem i procenom centra za socijalni rad. U zavisnosti od situacije, usluge uključuju savetovanje, podršku u kući, usluge u zajednici, privremeni smeštaj i zaštitu van porodice. Rizici koji uključuju nasilje, trgovinu ljudima, zaštitu dece ili pravosudni sistem mogu da dovedu do specijalizovane hraniteljske brige, života u maloj grupi ili uz podršku, reintegracije i resocijalizacije. Dete uzrasta od četrnaest do osamnaest godina koje je u sukobu sa zakonom prati specijalizovan put smeštaja i resocijalizacije. Slučajevi trgovine ljudima mogu da uđu u Nacionalni mehanizam za upućivanje radi identifikacije, krizne intervencije i reintegracije, uključujući program prilagođen deci. Jednokratna hitna pomoć može biti dostupna nakon događaja koji izaziva socijalni rizik. Specijalizovano savetovanje i usluge skloništa razlikuju se po opštini ili regionu, a pitanja porodice, zdravlja ili tradicije pripadaju ovoj oblasti samo kada neposredno utiču na prelaz između životnih faza, krizu ili put podrške.