Тржиште рада у Северној Македонији

Државни завод за статистику (ДЗС) пријавио је стопу активности од 52,3%, запослености од 45,8% и незапослености од 12,4% у 2024. Неактивно становништво бројало је 722.527. Запослено је било 399.164 мушкараца и 295.342 жене; стопа запослености узраста од 15 до 64 године износила је 57,8%. Међу особама од 15 до 29 година стопа запослености била је 35,5%, а незапослености 23,4%. Стопа запослености износила је 53,6% за мушкарце и 38,3% за жене. Потражња се види и у слободним радним местима и у статистици запослености. Послодавци су пријавили 9.562 слободна места у четвртом тромесечју 2024, уз стопу слободних места од 1,93%. Највише стопе биле су у смештају и угоститељству 3,47%, образовању 3,22%, административним и помоћним услугама 3,00%, трговини 2,76%, грађевинарству 2,14% и производњи 1,98%. Стручњаци су чинили 2.149 места, затим радници у услужним и продајним делатностима 2.074, једноставна занимања 1.638, занатлије 1.028, техничари 1.016, те руковаоци машинама и монтажери 851. Подаци указују на поновљену потражњу у услугама, производњи, грађевинарству, образовању и ИКТ или техничким пословима; јавна управа имала је знатно нижу стопу од 0,13%. Слободна места концентрисана су у Скопљу, са 4.862 места и стопом од 1,88%. Пелагонија је имала највишу регионалну стопу од 2,72%, затим Југоисточни регион 2,20%, Вардарски 2,01%, Полог 1,97%, Источни 1,73%, Североисточни 1,49% и Југозападни 1,27%. Изгледи за одређено занимање могу зато да се разликују по региону, а регионална неусклађеност отежава запошљавање чак и када радници постоје у другом месту. Тражиоци посла могу се регистровати код АЗРСМ-а, користити центре за запошљавање и тражити огласе преко е-Работе. Додатни канали су системи огласа код послодаваца, приватне агенције за запошљавање, непосредне пријаве и професионалне мреже. АЗРСМ користи и анкете о траженим вештинама и класификације занимања као што су НКЗ и ИСКО. Његови програми активних мера запошљавања (ПАМЗ) могу обухватати обуку, праксу или радно учење, подршку зарадама, грантове или зајмове за самозапошљавање и запошљавање у јавним или социјалним службама. Услови, квоте, документа и рокови зависе од годишњег Оперативног плана; регистрација не гарантује запослење. Просечна месечна нето зарада износила је 43.050 MKD у јануару 2025. Годишњи индекс зарада био је 108,9, а индекс реалне зараде 103,8. Просек обухвата запослене са уговорима о раду, али не самозапослене без запослених и индивидуалне пољопривреднике; зато не описује све облике рада или разлике између сектора. Неформално запослење и даље је значајно, нарочито у пољопривреди, угоститељству и раду са слабом заштитом. Формална регистрација подржава евиденцију социјалног осигурања и остварива права; непријављен рад може значити изгубљене доприносе, слабију заштиту и инспекцијске санкције. Анкета о радној снази (АРС) користи концепте Међународне организације рада. Особу може рачунати као запослену ако је обавила најмање један сат плаћеног или профитног рада, привремено одсуствује са посла или обавља неплаћени породични рад. Подаци о тржишту рада стога не описују увек исти правни статус као регистровани уговор о раду. Старосна структура, старење, исељавање, дијаспора и дознаке и прилив страних радника настављају да мењају понуду радне снаге. Званичне табеле спољних миграција су доступне, али се текући обим миграција ради запошљавања мора проверити за конкретан датум. Подаци о зарадама објављују се месечно, о радној снази квартално или годишње, а о слободним местима квартално. Услове регистрације код АЗРСМ-а, пријаве послодаваца и евиденцију социјалног осигурања треба проверити према важећим правилима обавештавања и рада; детаљна правила о уговорима, минималној заради, одмору, безбедности, споровима и накнадама спадају у радно право, а не у преглед тржишта рада.