Državni zavod za statistiku (SSO, ДЗС) vodi Nacionalnu klasifikaciju zanimanja, poznatu kao NKZ, koja prati ISCO-08. Dokumentovana struktura iz 2015. sadrži 10 glavnih grupa, 40 podgrupa, 124 manje grupe, 433 jedinične grupe i 4.145 šifara zanimanja; arhiva SSO-a navodi i izdanje iz 2026. Glavne grupe obuhvataju vojna zanimanja, rukovodioce, stručnjake, tehničare i srodna stručna zanimanja, administrativnu podršku, uslužna i trgovačka zanimanja, kvalifikovane radnike u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, zanatska i srodna zanimanja, rukovaoce postrojenjima i mašinama i montere, kao i jednostavna zanimanja. Centar za razvoj stručnog obrazovanja (ЦРСО) u svojim smernicama povezuje kvalifikacije s mogućim zanimanjima, školama i regionima. Formalno srednje stručno obrazovanje dostupno je u školama i regionalnim centrima za stručno obrazovanje i obuku. Druge mogućnosti obuhvataju programe parcijalnih kvalifikacija ili obrazovanja odraslih, prekvalifikaciju, dodatnu obuku, validaciju neformalnog učenja, dualno obrazovanje, pripravništvo, stažiranje i obuku kod poznatog poslodavca. Smernice navode nivoe kvalifikacija 2, 3, 4 i 5, dok Nacionalni okvir kvalifikacija ima osam nivoa i podnivoa. Formalno visoko obrazovanje obuhvata programe prvog, drugog i trećeg ciklusa, a napredovanje zavisi od programa i njegovih uslova za upis. Za većinu zanimanja ne postoji opšta nacionalna obaveza posedovanja licence. Regulisana profesija uređena je sektorskim zakonom i može zahtevati propisanu kvalifikaciju, pripravnički staž, stručni ispit, upis u registar i važeću licencu. Na primer, lekar medicine mora imati odgovarajuće obrazovanje, obaviti pripravnički staž, položiti stručni ispit, biti upisan u registar Lekarske komore i imati komorsku licencu, koja uglavnom važi sedam godina. Registri u pravosuđu obuhvataju i uloge kao što su sudski tumači, veštaci i licencirani medijatori. Zanatska delatnost (занаетчиска дејност) može zahtevati upis u Zanatski registar (Занаетчиски регистар) i Zanatsku dozvolu (Занаетчиска дозвола); za neke zanate potrebno je odgovarajuće stručno obrazovanje ili obuka, dok za druge važe zvanična izuzeća. Strane srednjoškolske i visokoškolske kvalifikacije uglavnom se podnose na priznavanje putem elektronskih usluga Ministarstva obrazovanja i nauke. Priznavanje kvalifikacije za regulisanu profesiju obavlja nadležno sektorsko telo ili komora prema Zakonu o priznavanju stručnih kvalifikacija. Strani stručnjak mora ispuniti i uslove za strane radnike i boravak kada se ta pravila primenjuju. Uslovi rada razlikuju se po zanimanju i sektoru. Posao može obuhvatati kancelarijski ili terenski rad, smenski rad, kontakt s klijentima, negu, fizičke zadatke, proizvodnju ili opasne uslove. Zakon o radnim odnosima, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i pravila inspekcije rada podržavaju zakonite ugovore, naknadu, odmor i odsustvo, zabranu diskriminacije i bezbedna radna mesta. Radnici moraju poštovati svoju ulogu, bezbednosna pravila, profesionalnu etiku, obaveze poverljivosti i ograničenja licence. Poslodavci moraju proceniti rizike i obezbediti odgovarajuće mere bezbednosti, obuku i ličnu zaštitnu opremu kada je potrebno. Karijera često napreduje od sticanja iskustva ka većoj odgovornosti, specijalizaciji ili nadzoru. Regulisanе karijere mogu uključiti specijalizaciju, užu specijalizaciju, kontinuirano stručno usavršavanje i obnovu licence. Ne postoji jedinstvena nacionalna lestvica karijere, cenovnik ili vremenski raspored za sve profesije. Trajanje programa, školarina, upis, ispiti, prevod, registracija i komorske naknade zavise od izabranog puta, dok rokove određuju konkursi za upis, pravila pružaoca usluge i sektorski rokovi za obnovu licence. Popis iz 2021. zabeležio je 608.520 aktivnih osoba prema zanimanju. Najveće zabeležene grupe činili su stručnjaci sa 133.037 osoba, tehničari i srodna stručna zanimanja sa 98.485, uslužni i trgovački radnici sa 91.633, radnici u jednostavnim zanimanjima sa 84.966 i zanatska i srodna zanimanja sa 74.194 osobe. Tehnički i industrijski rad, građevinarstvo, transport i logistika, IT i elektrotehnika, zdravstvo, ugostiteljstvo, tekstil, poljoprivreda i šumarstvo, zanati, kao i regulisani poslovi u javnom i pravnom sektoru praktična su područja u kojima se uslovi ulaska i profesionalne obaveze znatno razlikuju.
Profesije u Severnoj Makedoniji
Profesije u Severnoj Makedoniji obuhvataju različite vrste rada, njihove zadatke, potrebne veštine, puteve za ulazak u profesiju, uslove rada i moguće napredovanje. Zanimanje, kvalifikacija i radni odnos nisu isto: zanimanje opisuje posao, kvalifikacija dokazuje stečeno znanje ili kompetentnost, a zaposlenje definiše odnos rada s preduzećem ili ustanovom. Severna Makedonija ima formalni sistem zanimanja i kvalifikacija, ali se licenca zahteva samo za određene regulisane profesije.
VivAVia can make mistakes. Check important information.