Priroda u Severnoj Makedoniji

Planinski sistemi Šare, Koraba, Bistre, Babe i Galičice obuhvataju šume, alpske pašnjake, slatkovodna staništa, močvare, pećine i posebne geološke odlike. Ohridsko jezero je tektonsko drevno jezero za koje se procenjuje da je staro oko 2 do 3 miliona godina i ima više od 200 endemskih vrsta, uključujući 17 endemskih vrsta riba. Ohridsko, Prespansko i Dojransko jezero su prekogranična jezera čiji ekološki značaj prevazilazi Severnu Makedoniju. Zemlja sadrži i važne močvare i bukovu šumu Duboka Reka u Mavrovu. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, naročito njegov Sektor za prirodu, odgovorno je za nacionalnu zaštitu prirode. Ministarstvo proglašava zaštićena područja, predlaže ustanove za upravljanje i nadzire sprovođenje zaštite. Pokazatelj za period 1990–2024. navodi 70 zaštićenih područja koja pokrivaju 352,136 hektara, odnosno 13.86% zemlje. Objavljeni materijal sadrži i protivrečan podatak od 68 područja i 13.84%, pa su izvor i datum izveštavanja važni pri korišćenju statistike. Navedene kategorije obuhvataju nacionalne parkove, spomenike prirode, parkove prirode, zaštićene predele i područja višestruke namene. Četiri nacionalna parka su Mavrovo, Pelister, Galičica i Šar-planina. Svaki ima javnu ustanovu za upravljanje, plan upravljanja i godišnji program, dok opštine i drugi lokalni organi takođe utiču na praktičnu zaštitu. Međunarodna proglašenja donose dodatna pravila i odgovornosti. Ohridski region je UNESCO-vo prirodno i kulturno nasleđe koje obuhvata 94,728.6 hektara, a područje Ohrid–Prespa ima priznanje UNESCO-vog programa Čovek i biosfera. Prespansko, Dojransko i Ohridsko jezero su ramsarska područja koja zajedno obuhvataju 46,821 hektar. Ova priznanja ne zamenjuju nacionalne dozvole ni pravila parkova. Nije potvrđeno da postoji potpuno uspostavljena nacionalna mreža Natura 2000; potencijalna područja, nacrti spiskova i rad na Natura ili Emerald GIS-u deo su procesa približavanja, a ne završen sistem. Severna Makedonija ima visok udeo reliktnih i endemskih vrsta. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja navodi oko 23,019 taksona, uključujući približno 3,200 vaskularnih biljaka, 13,379 beskičmenjaka i 555 kičmenjaka. Samo na Pelisteru zabeleženo je 1,307 biljnih taksona i 88 vrsta drveća, među kojima je Pinus peuce. Balkanski ris, Lynx lynx balcanicus, kritično je ugrožen; Nacionalna crvena lista navodi 32 odrasle jedinke, uglavnom na zapadu između Šare i Galičice. Nedostatak plena, fragmentacija staništa, sudari sa vozilima, zamke i šuga ugrožavaju ovu vrstu. Mrki medved je klasifikovan kao ranjiv. Nacionalna crvena lista završena je za vodozemce i gmizavce i prioritetne vaskularne biljke, dok je obuhvat drugih grupa delimičan. Ljudi mogu da koriste šume, pašnjake, ribolovna područja, vodne resurse i nedrvne šumske proizvode samo u skladu sa važećim statusom zaštite, zonama i sektorskim pravilima. Za sakupljanje zaštićenih ili ugroženih biljaka, gljiva, životinja ili njihovih delova potrebna je dozvola Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Za naučno istraživanje prirode potrebna je posebna dozvola. Trgovinu po CITES-u, koja se odnosi na međunarodno regulisane vrste i primerke, vodi ministarstvo kao upravno telo preko sistema EXIM ili elektronskog portala; prijave se mogu podneti i preko pisarnice, poštom ili elektronski. Objavljeni podaci o naknadama razlikuju se po usluzi: stranice ministarstva navode 50 ili 1,000 MKD za sakupljanje ili izvoz, a usluga CITES-a navodi ukupno 1,050 MKD. Zato tačnu naknadu i rok obrade treba proveriti za konkretnu uslugu, jer nije utvrđen jedan pouzdan nacionalni rok. Rekreacija obuhvata planinarenje, posmatranje prirode, označene staze i informativne centre u parkovima. Pravila zavise od zaštićenog područja i zone, a nije potvrđena jedinstvena nacionalna ulaznica. Smernice za Mavrovo, na primer, upućuju posetioce na označene staze i zabranjuju kampovanje, paljenje vatre, sakupljanje primeraka i menjanje vodenih površina. Plan upravljanja parkom i postavljena uputstva određuju praktična pravila na lokaciji. Na Dojranu su dokumentovane i tradicionalne ribolovne prakse, uključujući korišćenje ptica i zamki, ali aktivnost i dalje podleže relevantnim pravilima o jezeru, ribarstvu i zaštiti. Rizici po prirodu obuhvataju šumske požare, sušu, pad vodostaja, eroziju, poplave, klizišta i zemljotrese, jer mogu oštetiti staništa i populacije vrsta. Direkcija za zaštitu i spasavanje bavi se nesrećama i spasavanjem; zaštita prirode obuhvata ekološke posledice i oporavak posle tih događaja. Veći sukobi nastaju zbog energetskih, saobraćajnih i građevinskih projekata, rudarstva, poljoprivrede, šumarstva, urbanog i industrijskog razvoja, masovnog turizma, zahvatanja voda, skretanja reka i hidroenergije. Gubitak močvara, zagađenje, požari, invazivne vrste i napuštanje ekstenzivnog pašarenja takođe utiču na staništa. Predlagačima projekata može biti potrebno mišljenje o prirodi ili procena uticaja na životnu sredinu, u zavisnosti od projekta i primenljivog postupka. Protokoli ministarstva iz 2021. za terenska posmatranja i praćenje biološke raznovrsnosti obuhvataju biljke, mahovine, sisare, ptice, vodozemce, gmizavce, ribe, rakove, beskičmenjake, gljive, lišajeve i šumska, otvorena i močvarna staništa. Nacionalni informacioni sistem za prirodu, Crvena lista, GIS i katastar podržavaju vođenje evidencije i odluke o upravljanju. Kontinuitet praćenja, nepotpun obuhvat taksonomskih grupa i staništa, finansiranje i institucionalni kapacitet ostaju praktična ograničenja. Hidrobiološki zavod u Ohridu učestvuje u praćenju ohridskog ekosistema, dok lokalne zajednice i organi vlasti učestvuju u proglašavanju i upravljanju zaštićenim područjima.