Prevoz u Severnoj Makedoniji

Severna Makedonija ima razvijen, ali pretežno drumski saobraćajni sistem. Javni prevoz je najuređeniji u Skoplju, a drugde je više rascepkan. Nadležna institucija, dostupna usluga, cena i red vožnje zato se mogu razlikovati po gradu, opštini, putu i prevoznom sredstvu. U Skoplju JSP Skopje i privatni prevoznici opslužuju gradske, prigradske i noćne linije. Dnevni prevoz uglavnom saobraća od 05:00 do 24:00. Putnici mogu koristiti pojedinačne, dnevne, mesečne, tromesečne, polugodišnje i godišnje karte, uključujući višekratne plastične kartice, onlajn kupovinu karata, aplikaciju JSP i korisničke centre. Noćne linije uglavnom saobraćaju od 00:00 do 05:00. Noćna pojedinačna karta košta 50 MKD i može se kupiti u autobusu ili platiti elektronskim novčanikom ili validatorom. Dnevne i vremenske karte ne važe za noćne linije. Nema potvrđenog nacionalnog tarifnog i prevozničkog sistema ekvivalentnog uređenom skopskom sistemu, pa putnici izvan Skoplja treba da provere aktuelne lokalne informacije. Železnički prevoz postoji, ali ima manju ulogu u ličnim putovanjima od drumskog saobraćaja. ŽRSM Infrastruktura upravlja izgradnjom, održavanjem i zaštitom železnice, regulacijom saobraćaja i signalizacijom, dok MŽ Transport obavlja prevoz vozovima. Objavljeni red vožnje za 2025–2026. uključuje izmene za 2026, ali radovi i operativne promene mogu uticati na polaske. U četvrtom kvartalu 2024. železnicom se prevezlo oko 67.000 putnika, u poređenju sa oko 9.881.000 putnika u gradskom i prigradskom prevozu. Cena zavisi od udaljenosti i tarife. Javno preduzeće za državne puteve, obično skraćeno PESR, upravlja planiranjem, izgradnjom, održavanjem, zaštitom i administracijom državnih puteva, kao i putarinama. Makedonijapat je takođe naziv lokalne putne službe. PESR pruža informacije o stanju na putevima, GIS putnoj mapi i kalkulatoru udaljenosti. Severna Makedonija ima 10 naplatnih stanica. Vozači uglavnom mogu platiti u MKD, evrima, bankovnom karticom, MCard-om ili MTAG-om, ili preko elektronske naplate putarine Open Balkan gde je prihvaćena. Za mnoge deonice za putnička vozila navedena putarina iznosi od 20 do 60 MKD; iznos zavisi od kategorije vozila i deonice, a navedena deonica kategorije IV može koštati do 430 MKD. Čuvajte potvrdu o putarini do kraja putovanja. Prekršaj u vezi sa putarinom može dovesti do kazne u protivvrednosti od 100–300 EUR. Registracijom vozila bavi se Ministarstvo unutrašnjih poslova ili ovlašćena stanica za tehnički pregled. Uobičajeni uslovi uključuju identifikaciju, dokaz o vlasništvu ili poreklu, osiguranje, takse i proveru emisija, kočnica, upravljanja i drugih tehničkih uslova. Potvrda o tehničkom pregledu za opisani postupak registracije ne sme biti starija od 30 dana. Navedena naknada za registraciju iznosi 200 MKD, a civilne registarske tablice koštaju 1.200 MKD. Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe sprovodi vozačke ispite i zakazuje termine. Navedena naknada za prvu redovnu vozačku dozvolu iznosi 410 MKD plus 110 MKD, ukupno 520 MKD; međunarodna vozačka dozvola navedena je po ceni od 250 MKD. Bezbednost drumskog saobraćaja uglavnom uređuju Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o vozilima. Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija, Ministarstvo saobraćaja, Državni inspektorat za saobraćaj i PESR imaju različite nadležnosti. Sistemi Safe City mogu kao dokaz evidentirati određene saobraćajne prekršaje. Dokumentovane kategorije obuhvataju prekoračenje brzine, prolazak kroz crveno svetlo, vožnju sa isteklom registracijom i nepropisno parkiranje, nakon čega se obaveštava vlasnik vozila. Kazne i postupci zavise od prekršaja i važećeg zakona. Obavezna je zimska oprema od 15. novembra do 15. marta. Vozila do 3.500 kg moraju imati ili zimske gume sa najmanje 4 mm šare ili letnje gume sa najmanje 4 mm šare zajedno sa lancima za sneg. Vozila sa pogonom na sva četiri točka moraju imati zimske gume sa najmanje 6 mm šare. Vozila teža od 3.500 kg moraju imati gume sa najmanje 6 mm šare na pogonskoj osovini. Gume sa klinovima su zabranjene. Biciklistička infrastruktura uglavnom je opštinska i rascepkanа. Nema potvrđene nacionalne biciklističke mreže, sistema iznajmljivanja ni jedinstvenog standarda pristupa. Opštinske biciklističke staze, označene trake, lokalne ulice i pojedinačni projekti određuju gde je biciklizam praktičan. Nacionalni propis o planiranju i izgradnji bio je u nacrtu 2025, a podrška planiranju održive urbane mobilnosti obuhvatila je Кavadarce, Prilep, Kočane, Strumicu i Strugu. Saobraćajni znaci i lokalna pravila određuju prvenstvo i dozvoljenu upotrebu. Pešačenje se oslanja na opštinske trotoare, pešačke staze i prelaze. Opštine obezbeđuju veći deo infrastrukture, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova nadležno za sprovođenje pravila bezbednosti saobraćaja. Pristup, održavanje i pristupačnost razlikuju se među naseljima. Pešačenje se ne naplaćuje i nema nacionalni operativni red vožnje, ali i dalje važe znaci, signalizacija i pravila prelaska. Međugradska putovanja dostupna su licenciranim domaćim i međunarodnim autobuskim prevoznicima, privatnim automobilom, železnicom i avionom. Ministarstvo saobraćaja izdaje ili nadzire licence i dozvole za linije domaćeg, posebnog linijskog i putničkog prevoza. Na graničnim prelazima učestvuju organi granične kontrole, Ministarstvo unutrašnjih poslova i carina. Vozila sa stranim registarskim oznakama mogu biti privremeno primljena kada su ispunjeni važeći uslovi. Aerodrom Skoplje i Aerodrom Sveti Pavle Apostol u Ohridu omogućavaju avionska putovanja. Aerodromski prevoz do Skoplja koji pruža V2V Transporter prati red vožnje povezan sa letovima, a navedena cena karte u jednom smeru je 199 MKD. Na aerodromu u Ohridu dokumentovane mogućnosti su taksi koji prati dolaske letova, iznajmljivanje automobila i privatni automobili; dostupne zvanične informacije ne potvrđuju redovnu javnu liniju prevoza. Saobraćaj znatno doprinosi pritisku na životnu sredinu. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja procenjuje emisije iz saobraćaja koristeći podatke o gorivu, kilometraži vozila, železnici, vazduhoplovstvu, plovidbi, terenskim mašinama i metode kao što su COPERT i EMEP/EEA. U inventaru za 2023. saobraćaj je činio 48% nacionalnih emisija azotnih oksida. Skoro polovina putničkih automobila bila je klase Euro 3 ili starija. Putnički automobili činili su 40% NOx emisija povezanih sa saobraćajem, laka komercijalna vozila 26%, teška vozila 18%, a autobusi 16%; putnički automobili su takođe činili 70% ugljen-monoksida povezanog sa saobraćajem i 56% ukupnih suspendovanih čestica. Ovi podaci čine starost voznog parka, drumski saobraćaj i izloženost u gradovima relevantnim pri poređenju mogućnosti putovanja.