Stručno osposobljavanje u Crnoj Gori

U Crnoj Gori ne postoji posebna kategorija kvalifikacije koja se zove pripravništvo u smislu zasebnog školskog sistema. Funkcionalni ekvivalent obezbeđuju stručno obrazovanje, praktično obrazovanje kod poslodavaca i dualno obrazovanje. Nacionalni okvir uređuje Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija. Centar za stručno obrazovanje razvija programe, kvalifikacije i standarde kvaliteta, dok Ispitni centar sprovodi eksterne ispite, a Savjet za kvalifikacije podržava standarde kvalifikacija. Škole, licencirani pružaoci obrazovanja odraslih, poslodavci i Privredna komora Crne Gore takođe imaju utvrđene uloge. Po završetku osnovne škole, učenik može upisati dvogodišnji niži stručni program, trogodišnji srednji stručni program ili četvorogodišnji srednji stručni program. Umetnička škola uglavnom traje četiri godine. Više stručno obrazovanje može trajati dve godine nakon četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja ili nakon trogodišnjeg stručnog obrazovanja uz majorski ispit. Jednogodišnji program obuke ili stručnog usavršavanja može voditi do stručne kvalifikacije ili mikro-kvalifikacije. Za redovan upis obično je potrebno završeno osnovno obrazovanje i najviše 17 godina starosti. Kandidati stariji od 17 godina uglavnom pohađaju nastavu vanredno. Strani državljani, lica pod zaštitom i lica bez državljanstva pod istim uslovima podnose prijavu, uz priznavanje ranijih kvalifikacija kada je potrebno. Izbor za trogodišnje i četvorogodišnje programe može uzeti u obzir ocene iz osnovne škole, rezultate eksterne provere, dva relevantna predmeta i rezultate takmičenja ili nagrada. Za školsku 2026/27. objavljena su 4.903 mesta u četvorogodišnjim stručnim programima i 2.632 u trogodišnjim programima; objavljeni prag za četvorogodišnje programe bio je 48 poena. Javni pozivi se obično objavljuju u junu ili avgustu, dok pozivi za odrasle mogu biti objavljeni kasnije. Dualno obrazovanje koristi se prvenstveno u trogodišnjim programima. Učenik pohađa teorijsku nastavu u školi i praktičnu obuku kod poslodavca ili praksu organizovanu u školi. Kada poslodavac obezbeđuje celokupni praktični deo, poslodavac i roditelj ili staratelj potpisuju individualni ugovor o obrazovanju, a učenik mora biti upisan u program. Kada se praksa deli, škola i poslodavac zaključuju ugovor o praktičnoj nastavi. Praktično učenje može se odvijati u školskim radionicama i laboratorijama, učeničkim zadrugama, ustanovama, preduzećima ili radnjama preduzetnika. Čas u školi traje 45 minuta, a čas kod poslodavca 60 minuta. Prema individualnom ugovoru o obrazovanju, opterećenje ne sme preći 36 časova nedeljno ili sedam časova dnevno. Ako praksa kod poslodavca traje duže od devet meseci, obezbeđuje se najmanje osam nedelja odmora. Redovno stručno obrazovanje i više stručno obrazovanje koje se finansira javnim sredstvima ne naplaćuju školarinu. Ministarstvo određuje naknade za pripremu i ispite u vanrednom obrazovanju. Programi za odrasle obuhvaćeni godišnjim javnim planom ne zahtevaju sufinansiranje polaznika za početnu kvalifikaciju, dokvalifikaciju, podizanje kvalifikacije, specijalizaciju ili stručno usavršavanje; drugi programi moraju objaviti naknadu, izvor finansiranja, mesto i trajanje. Polaznik sa individualnim ugovorom o dualnom obrazovanju prima najmanje 10% prosečne neto zarade iz prethodne godine tokom prve godine, 15% tokom druge i 20% tokom treće. Ministarstvo finansira prvu i drugu godinu, a poslodavac treću. Fond za podršku dualnom obrazovanju može podržati nagrade, prevoz i obroke, troškove instruktora, opremu, mere bezbednosti i podsticaje poslodavcima. Poslodavci moraju obezbediti prisustvo, isplatiti naknadu, zaštititi zdravlje i bezbednost, voditi evidenciju prisustva, omogućiti nastavnički nadzor i dodeljivati samo relevantne zadatke. Polaznici moraju pohađati školu i praksu, poštovati zakonita uputstva, čuvati poslovne tajne i pridržavati se bezbednosnih pravila. Dobijaju pet dodatnih radnih dana za pripremu ispita. Ako poslodavac prekrši obaveze, škola mora potražiti drugog poslodavca. Ako zamena nije dostupna, polaznik može nastaviti praksu u školi. Ocene se daju na skali od 1 do 5. Dvogodišnji programi završavaju se praktičnim ispitom, trogodišnji završnim ispitom, a četvorogodišnji stručnim ispitom. Viši stručni programi završavaju se diplomskim ispitom. Stručni ispit za polaznika koji nastavlja školovanje eksternog je karaktera, dok ispit za polaznika koji ne nastavlja školovanje organizuje škola. Majorski ispit može se polagati nakon trogodišnjeg programa uz tri godine radnog iskustva u zanimanju ili nakon četvorogodišnjeg programa uz dve godine iskustva. Stručno obrazovanje odraslih dostupno je osobama starijim od 15 godina koje ispunjavaju uslove programa. Licencirani pružaoci mogu nuditi formalno, neformalno ili informalno učenje, samostalno učenje i obuku na radnom mestu. Programi za odrasle mogu se razlikovati od školskih po obimu, organizaciji i trajanju. Mogu voditi do nacionalnih stručnih kvalifikacija, mikro-kvalifikacija ili ishoda ključnih kompetencija. Sertifikat nacionalne stručne kvalifikacije može podržati pristup tržištu rada bez zahteva za određenim nivoom opšteg obrazovanja, ako je kvalifikacija stečena putem javno priznatog programa. Javni pozivi moraju navesti uslove upisa, broj mesta, način učenja, trajanje, način završetka, naknade ili finansiranje i lokaciju. Zaposleni polaznik može dobiti do sedam dana obrazovnog odsustva ili skraćeni odnosno prilagođeni raspored rada prema radnom pravu. Pružaoci mogu prilagoditi nastavu kada učešće otežavaju invaliditet, imigracioni status, jezik ili društvene prepreke. Put trogodišnjeg programa sa završnim ispitom može voditi u dodatni dvogodišnji četvorogodišnji program. Put četvorogodišnjeg programa sa stručnim ispitom može podržati nastavak na visokom obrazovanju. Ovi prelazi ne menjaju samu stručnu kvalifikaciju. Tokom 2024/25. u Crnoj Gori zabeležen je 1.051 završetak na stručnom nivou III i 5.055 na stručnom nivou IV; u istom periodu prijavljeno je 515 polaznika dualnog obrazovanja. Najvidljivije praktične oblasti su saradnja škola i poslodavaca, ugostiteljstvo i turizam, trgovina, tehnička zanimanja, pomorstvo i drugi profili zanimanja.