Škola u Crnoj Gori

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Crnoj Gori obuhvata jaslice, koje uglavnom primaju decu mlađu od tri godine, i vrtić, za period od treće godine do polaska u osnovnu školu. Javne i privatne ustanove nude mesta, a zakon predviđa jednak pristup bez diskriminacije, uključujući decu sa posebnim obrazovnim potrebama. Prema dostupnim istraživanjima, predškolsko obrazovanje nije obavezno. U 2025/26. godini Crna Gora je imala 57 predškolskih ustanova, 24 javne i 33 privatne, sa 201 jedinicom, 922 grupe i 26.786 dece. Javne ustanove upisale su 94,8% dece, a prosečna veličina grupe bila je oko 31 dete u javnim i 14 u privatnim ustanovama. Za 2026/27. elektronski upis je predviđen preko upisi.edu.me od 23. maja do 15. juna 2026, uz neposrednu prijavu ustanovi kao rezervnu mogućnost. Deca koja nastavljaju pohađanje obično obnavljaju ugovor. Potrebno je lekarsko uverenje, a za dete kome je potrebna posebna obrazovna podrška koristi se rešenje formalne procene. Roditeljske naknade deo su zakonskog sistema finansiranja, ali iznos zavisi od tarife i pružaoca. Osnovno obrazovanje pruža se kao osnovno obrazovanje i vaspitanje u osnovnoj školi. Ima devet razreda podeljenih u tri ciklusa: 1–3, 4–6. i 7–9. razred. Navedene zakonske odredbe opisuju obavezno obrazovanje od 6. do 15. godine, dok sažeci Ministarstva navode i uzrast od 5 do 15 godina; zato starosnu granicu treba proveriti u godišnjem obaveštenju o upisu. Dete koje навршава шест година у години уписа по правилу полази у школу, могућ је ранији полазак, а одлагање може трајати до једне године. Упис се везује за пребивалиште или боравиште детета и обично се спроводи око априла након лекарског прегледа. Родитељи су одговорни за обезбеђивање похађања наставе. Ако дете није уписано, приговор се може поднети просветној инспекцији у року од 15 радних дана. Јавно основно образовање је бесплатно, као и уџбеници финансирани из државног буџета. Јавне установе послују непрофитно, док је приватна школарина правно могућа. Оцењивање у основној школи је описно у првом циклусу, а у каснијим циклусима обично се користе оцене од 1 до 5. Ученик од 1. до 4. разреда углавном не понавља разред, уз наведене изузетке. У разредима од 5. до 9. ученик са једном до три недовољне оцене може полагати поправни испит; четири или више недовољних оцена, или неуспех на поправном испиту, могу довести до понављања разреда. Наставни план обухвата обавезне предмете, изборне предмете, активности и продужени боравак. Трећи циклус укључује најмање три изборна предмета, међу којима је један страни језик. Енглески језик је обавезан од првог разреда, а други страни језик почиње од шестог. Недељни лимити часова су 19, 24 и 28 за три циклуса, а час траје 45 минута. Одељења обично имају највише 28 ученика, мада министар може одобрити до 30. Комбинована одељења могу имати највише 20 ученика у два разреда или 15 у три разреда. Школе могу организовати допунску и додатну наставу, јутарњи боравак углавном за први разред, продужени боравак углавном за први, а понекад и други разред, ваннаставне активности и излете. Образовање код куће може обухватити једно полугодиште или школску годину; родитељи обично обавештавају школу најмање два месеца unapred, а škola procenjuje učenika. Opšte srednje obrazovanje nije obavezno. Nakon završetka osnovne škole, učenik mlađi od 17 godina može se prijaviti u gimnaziju, koja nudi četvorogodišnji opšti program, ili na opšti program srednje mješovite škole. Gimnazija je opšta srednja škola, a ne stručno obrazovanje. Završetak je povezan sa regulisanim maturskim ispitom. Statistika za 2025/26. zabeležila je 27.004 učenika u srednjem obrazovanju i 178 učenika u resursnim centrima; taj zbir uključuje i učenike stručnih programa, pa ne meri samo opšte srednje obrazovanje. Odgovornost za sistem dele Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, Zavod za školstvo, Nacionalni savjet za obrazovanje, opštinski organi za obrazovanje i pojedinačne škole. U nacionalnom okviru nisu utvrđene regionalne administrativne razlike, ali pristup i kapacitet mogu se razlikovati po opštini, mreži škola i području upisa. Školska godina obično počinje 1. septembra i ima dva polugodišta sa najmanje 180 nastavnih dana, odnosno 220 dana kada je uključena praktična nastava; završni razredi imaju najmanje 165 dana. Kalendar za 2026/27. donet je 1. jula 2026. Deca imaju pravo na kvalitetnu nastavu, informacije, zaštitu, žalbu na ocene i procenu pred komisijom. Prethodno obaveštenje može opravdati odsustvo do pet radnih dana. Nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje i diskriminacija su zabranjeni. Savet roditelja može razmatrati pritužbe i davati mišljenje o godišnjem planu, izletima i kvalitetu škole. Škole mogu obezbediti doprinos troškovima prevoza, smeštaj u domu i obroke za redovne učenike osnovnih i srednjih škola koji se školuju van mesta prebivališta, kao i stipendije za nadarene učenike. Škole izdaju uverenja, svedočanstva, diplome i dokumentaciju za prelazak. Deca koja nedovoljno poznaju jezik nastave mogu dobiti pripremnu jezičku nastavu u trajanju do jedne godine. Crnogorski je zvanični nastavni jezik, dok srpski, bosanski, albanski i hrvatski imaju status u službenoj upotrebi. Škole mogu obezbediti nastavu na znakovnom jeziku i asistivnu nastavu, a program na stranom jeziku zahteva saglasnost Ministarstva. Deca sa posebnim obrazovnim potrebama obavezno se školuju uz habilitaciju ili rehabilitaciju od trenutka utvrđivanja potrebe. Resursni centar pruža obrazovanje, ranu intervenciju, rehabilitaciju, savetovanje nastavnika i asistivnu tehnologiju, poput Brajevog pisma, znakovnog jezika i slikovne komunikacije. Dete bi po pravilu trebalo da pohađa najbliže odgovarajuće okruženje: predškolsku ustanovu, redovnu osnovну или општу средњу школу, интегрисано одељење или ресурсни центар. Индивидуални развојно-образовни програм утврђује циљеве, подршку и начине рада прилагођене детету. Родитељи учествују у избору програма и могу тражити његову измену. Доступни су прилагођени простори, технологија, мобилне услуге и, када је потребно, образовање код куће или у здравственој установи. Индивидуални транзициони план подржава прелаз између нивоа образовања и, када је релевантно, из образовања у запошљавање. Ове услуге финансирају се из јавног буџета.