Kriminalitet u Crnoj Gori

Najznačajniji problemi organizovanog kriminala u Crnoj Gori uključuju teško nasilje, krijumčarenje droge, oružja i duvana, trgovinu ljudima, korupciju, pranje novca i sajberkriminal. Krađe imovine, provale, razbojništva, prevare, oštećenje imovine i nasilje na javnim mestima takođe utiču na svakodnevnu bezbednost. U primorskim krajevima, noćnim zonama, saobraćajnim čvorištima i na velikim događajima sezonski mogu biti češći rizici povezani sa prilikama, ali dostupni nacionalni podaci ne utvrđuju pouzdanu stopu kriminala za svaku opštinu. U udaljenim i planinskim predelima komunikacija i odgovor službi mogu duže trajati. Uprava policije radi u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Njene strukture obuhvataju Sektor za borbu protiv kriminala, opšte policijske službe, graničnu policiju, finansijsko-obaveštajni sektor, forenzičke službe i regionalne centre ili odeljenja bezbednosti. Odeljenja policije rade u mestima uključujući Podgoricu, Nikšić, Bar, Herceg Novi, Berane, Bijelo Polje, Pljevlja i Budvu, kao i na drugim lokacijama. Policiju pozovite na 122, a za opštu hitnu situaciju koja može zahtevati policiju, medicinsku ili drugu hitnu pomoć pozovite 112. Oba broja su besplatna i dostupna neprekidno. Lažna prijava može biti krivično delo prema članu 388 Krivičnog zakonika. U hitnom slučaju, kada je krivično delo u toku, neko je povređen ili se dogodio saobraćajni sudar, najpre navedite lokaciju i pozovite 112 ili 122. Za nehitnu prijavu obratite se najbližoj policijskoj stanici ili terenskoj kancelariji. Opišite vreme, mesto, ponašanje, osumnjičenog, svedoke i svoje kontakt podatke. Digitalne dokaze sačuvajte u izvornom obliku, uključujući poruke, URL adrese, zaglavlja, slike i zapise o plaćanju. Policija sarađuje sa državnim tužilaštvom. Žrtva može zatražiti informacije, upućivanje, mere zaštite i tumača ili drugu podršku za pristupačnost; dostupnost i postupak zavise od slučaja. Podršku žrtvama pruža više institucija, a ne jedna univerzalna kriminalistička služba. Policija, državno tužilaštvo, sudovi i centri za socijalni rad vode formalne postupke. Specijalizovane nevladine organizacije i skloništa podržavaju osobe pogođene porodičnim ili rodno zasnovanim nasiljem. Aktuelne informacije Vlade navode da je nacionalna SOS linija za porodično nasilje 080 111 111 anonimna, besplatna i dostupna neprekidno. Trgovina ljudima može se prijaviti na 11 6666, za koji zvanični materijali navode da je besplatan, anoniman i dostupan 24/7 na crnogorskom i engleskom jeziku. U zavisnosti od pružaoca i okolnosti, moguća je bezbedna zaštita i smeštaj, administrativna pomoć, pravna pomoć, psihološka podrška, upućivanje na socijalnu i zdravstvenu zaštitu i bezbedan povratak ili reintegracija. Ne treba smatrati da podrška zavisi od trenutne spremnosti osobe da da izjavu. Tokom 2024. vlasti su evidentirale 840 krivičnih dela porodičnog nasilja ili nasilja u porodičnoj zajednici i 46 povezanih dela, koja su pogodila 929 žrtava, uključujući 99 maloletnika. Pokazatelji trgovine ljudima obuhvataju pretnje ili prinudu, zadržavanje ličnih dokumenata ili zarade, ograničeno kretanje, seksualnu ili radnu eksploataciju, prinudno prosjačenje i prinudno učešće u prostituciji ili drugim krivičnim delima. Strana žrtva u nekim okolnostima može ispunjavati uslove za humanitarni boravak, a dokumentovani period za predomišljanje može trajati 90 dana. Ne suočavajte se sa osumnjičenim trgovcem ljudima ili nasilnikom ako bi to povećalo opasnost; sklonite se na bezbedno mesto i kontaktirajte policiju ili odgovarajuću službu podrške. Sajberkriminal obuhvata fišing, preuzimanje naloga, prevare sa plaćanjem i karticama, seksualnu ucenu i zlonamerne linkove. Grupa za visokotehnološki kriminal policije postupala je tokom 2025. sa 334 prijavljena slučaja, okončala 273 i imala 61 otvoren slučaj u zabeleženom referentnom trenutku. Posle internet prevare ili incidenta sa plaćanjem odmah kontaktirajte banku ili pružaoca platnih usluga, blokirajte karticu ili račun, promenite lozinke, uključite dvofaktorsku autentifikaciju i sačuvajte URL adrese, zaglavlja, razgovore i dokaze o plaćanju. Ne šaljite više novca niti intimnog materijala. Agencija za sajber bezbednost i CIRT ME pružaju upozorenja i zaštitu za ključne i važne sisteme; pravni lekovi iz oblasti zaštite podataka i zaštite potrošača odvojeni su od krivične prijave. Tokom 2024. godine evidentirano je 383 maloletnika kao odgovornih za 406 krivičnih dela, uključujući 185 dela protiv imovine i 60 dela protiv života ili telesnog integriteta. Vlasti su takođe evidentirale 88 krivičnih dela protiv maloletnika. Dete koje je žrtva ili svedok može dobiti pomoć preko broja 122 ili 112, odrasle osobe od poverenja, škole, zdravstvenih službi, centra za socijalni rad, maloletničkog tužioca ili suda. Ne objavljujte niti prosleđujte seksualizovani materijal koji uključuje maloletnika. Telefonska linija za vršnjačko nasilje 080 777 777 navedena je kao dostupna 24/7; pozivi se snimaju, osoblje je dostupno od 7:00 do 15:00, a kasniji snimci obrađuju se narednog radnog dana. Svakodnevna prevencija obuhvata čuvanje ličnih dokumenata i dragocenosti, nošenje male količine gotovine, nezavisnu proveru smeštaja, prevoza i usluga plaćanja, korišćenje zvaničnih pružalaca usluga, izbegavanje osamljenih mesta noću i upotrebu jedinstvenih lozinki, dvofaktorske autentifikacije i aktuelnog softvera. Ne intervenišite lično u organizovanim ili nasilnim situacijama. Ako se sumnja na zloupotrebu policijskog službenika, Odjeljenje za unutrašnju kontrolu može ispitati zakonitost, ljudska prava, pritužbe i moguću disciplinsku ili krivičnu povredu; neposredna opasnost i dalje zahteva poziv na 122 ili 112. Krivičnopravna pitanja, reagovanje na katastrofe i pravni lekovi za potrošače prate odvojene stručne postupke. Pre oslanjanja na nehitnu službu ponovo proverite radno vreme, jezičku podršku i dostupnost telefonskih linija.