Katastrofe u Crnoj Gori

Sistem zaštite i spašavanja Crne Gore obuhvata rizike koji mogu ozbiljno ugroziti ljude, životnu sredinu ili ključnu infrastrukturu. Relevantne opasnosti uključuju zemljotrese, poplave u slivu Dunava i Jadrana, požare u prirodi, obilne padavine, oluje, vrućinu, sušu, sneg, lavine i gromove. Planiranje je potrebno i za klizišta, odrone stena, obalnu i rečnu eroziju, saobraćajne i industrijske nesreće, radiološke ili nuklearne incidente i kvarove kritične infrastrukture. Planinski teren, kras i mediteranska klima Crne Gore stvaraju kombinovane geološke i vremenske rizike. Zemljotres na primorju 1979. godine, magnitude Ms 7.0, i dalje je važna referenca za seizmički rizik. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), preko Direktorata za zaštitu i spašavanje, sarađuje sa opštinama i njihovim službama zaštite i spašavanja. Operativno-komunikacioni centar 112 (OKC 112) radi preko regionalnih centara u Bijelom Polju, Podgorici i Baru. U zavisnosti od događaja, u reagovanju mogu učestvovati policija, hitna medicinska pomoć, vojska, Uprava pomorske sigurnosti i upravljanja lukama, Gorska služba spašavanja (GSS), ronioci i dobrovoljne ili specijalizovane jedinice. Crveni krst, nevladine organizacije i volonteri mogu pružiti dodatnu pomoć. ZHMS prati vremenske prilike, vodostaje i zemljotrese i izdaje zvanične prognoze i upozorenja. Aplikacija OKC112/112-MNE objedinjuje informacije ZHMS-a, MUP-a, AMSCG-a i CEDIS-a, ali njene informacije služe samo kao obaveštenje. Zvanična upozorenja i uputstva nadležnih organa imaju prednost. Nacionalna usluga upozoravanja putem ćelijskog emitovanja ili SMS poruka na osnovu lokacije najavljena je i planirana 2025. godine, ali njen rad širom države nije potvrđen. Broj 112 dostupan je širom Crne Gore, besplatno, 24 sata dnevno, svakog dana u godini. Građani mogu pozvati ili poslati SMS, a za funkciju hitnog poziva nije potrebna internet veza. OKC 112 može da utvrdi prirodu situacije, locira prijavu i aktivira spasilačke, vatrogasne, medicinske i policijske službe, kao i helikoptere, dronove, GSS ili pomorske i planinske resurse kada je to potrebno. Operateri mogu pružiti podršku na više stranih jezika. Broj 123 se tradicionalno koristio za opštinske vatrogasne i spasilačke službe, ali njegovu trenutnu dostupnost treba proveriti u nadležnoj opštini. Lažne ili zlonamerne prijave hitnim službama su zabranjene i mogu biti sankcionisane. Strategija Crne Gore za smanjenje rizika od katastrofa 2025–2030. organizuje delovanje oko prognoziranja, spremnosti, upozoravanja, reagovanja i bezbednosti. Državni i opštinski planovi zaštite i spašavanja određuju lokalne postupke. Škole koriste procene opasnosti, planove za zemljotrese i vežbe evakuacije, dok se resursi, pristupni putevi i mesta okupljanja razlikuju među opštinama. Planiranje treba da obuhvati i ljude kojima je potrebna pomoć ili pristupačni putevi evakuacije. Planovi upravljanja rizikom od poplava u slivovima Dunava i Jadrana, usvojeni 2025. godine, kombinuju planiranje korišćenja zemljišta, prirodnu i građevinsku zaštitu, upozorenja, informisanje javnosti i mere zaštite i spašavanja. Evakuacija je deo državnih i opštinskih planova i vežbi. Za celu državu ne postoji pouzdano dokumentovan, jedinstven javni spisak skloništa ili mesta okupljanja, pa tokom događaja treba pratiti uputstva lokalnih organa. Ne oslanjajte se na staro mesto sastanka ako zvanično uputstvo određuje drugo. Oporavak je uređen Zakonom o obnovi nakon katastrofe. Procene štete i gubitaka obavljaju opštinske komisije i nadležna državna komisija. Vlada je 2026. usvojila spisak katastrofa, jedinstvenu metodologiju za procenu štete, gubitaka i potreba i kriterijume za kritičnu infrastrukturu. Pomoć zavisi od primenljivog postupka, prijave, pratećih dokumenata i procene; ne odobrava se automatski nakon svakog događaja. Izdvajanja iz budžetske rezerve zavise od događaja i odgovarajuće odluke. Vreme reagovanja u hitnim slučajevima zavisi od okolnosti, raspoloživih resursa i pristupa ugroženoj lokaciji. Prenos podataka koji koristi aplikacija za upozorenja može se naplaćivati prema tarifi mobilne mreže ili interneta, a troškove spasavanja ne uređuje jedno jedinstveno nacionalno pravilo za sve situacije.